Nova Evropa

Идеја у филму, и трговина са филмом.

На рачун филма се данас упућују разни приговори, од којих су многи оправдани, док се други оснивају на необавијештености, или потјечу из прирођене несклоности ка филму. Али највише буке подижу они који уопће и не познају филм, којима је неразумљив говор филма, јер га гледају сувише ријетко а да би се свикли на њега, док се он непрестано мијења, те им из дана у дан постаје све даљи. Филм их је напросто претекао. А ако неко има јоши своје личне политичке, естетске, и моралне »принципе«, који нису у складу с онима у филму, онда је неспоразум потпун. Кинематографи, пуни — ма и само релативно — очараних, хипнотизованих гомила, стварају мишљење да је филм забава за масе, за људе непросвјећене, а од образованијих да може задовољити само оне који имају прирођени смисао за новотарије. Ако се тому још дода, да филм живи сам од себе, те да му — кад једном чврсто стане на ноге — несамо није потребна ничија милостиња, већ да напротив одбацује и лијепе добитке, онда је разумљиво да противници филма виде у њему само трговину, која све друго потискује у позадину. С дана на дан чита се по новинама о милијунима што их продуценти улажу у продукције, па и само у поједине филмове; затим, о ћудљивости размажених филмских »звијезда«, која стаје милијуне; о милијунима што их филмска подузећа плаћају разним државним благајнама; о милијунима посјетилаца, који доносе милијунске користи и продуцентима и кинематографима као посреднидима између продуцента и јавности. Кад је ријеч о милијунима, шта је, према томе, филм друго до трговина навелико, трговање великога стила» А кад је тако, не засјењују ли ти милијуни, и жеља да се дође до њих, све друго, а нарочито оно што увијек бјежи с пута кад се ради о послу, и што — ако се, каткада, ипак испречи насупрот великим пословним плановима, — бива немилосрдно згажено; не засјењују ли ти милијуни идеју, јадну, тако често презрену и запостављену идеју, која има да служи разним господарима и често није друго до маска и мамац» Неоспорно је, да филмска подузећа могу да просперирају једино у случају ако имају своје трговачке организације, и то, у првом реду, у самом средишту продукције, а затим и по цијелом свијету; што их има више, и што те организације боље функцијонирају, утолико је и материјални успјех већи, Неоспорно је, даље, да је филмским продуцентима стало првенствено до материјалног успјеха; а морални успјех, ако им и није индиферентан, свакако долази тек у други ред. Исто тако и кинематографи, нису друго до трговачке радње, које свијету

234