Nova Evropa

Мауодшпо ћоНписпо sve fačke bez zaokruženja, jer ovakav troškovnik treba da bude slika praktičnog rada, U ovu svotu, kako vidimo, nije uračunata amortizacija aparata (koja je kod filma naročito velika usled neprestanih usavršavanja), honorar operateru (koji takvo snimanje sada vrši jedanput, ili još manje, na godinu), i zarada preduzimača (Који rešava slučaj, a пе tačna kalkulacija). Ovakav mprosečam film može da donese, prema obaveštenjima dobijenim od domaćih filmskih zavod4A, šest do deset hiljada dinarš, od kojih zavod zadrži za sebe 40—50%, a samo ostatak otpada ma preduzimača, Imali smo prilike čuti, da takav film može doneti i do 20 hiljada dinara, ali je teško ove cifre proveriti, U svakom slučaju, producent dobija na ruke, za dve godine prometa, jedva onih dvanaest hiljada dinara koje je uložio na početku (bez plate operateru, bez aparatur4, i bez vlastite zarade), — u tome dakle leži problem, koji je uzrokom slabe produkcije domaćih filmova,

Medjutim, nešto drugačije izgleda ista kalkulacija, ako snimamo ne malu predigru već samostalan program, recimo od osam činova, ili ako program sastavimo od manjih domaćih filmova. Tada bi snimanje {8%12) iznosilo oko 96 hiljada, dok jedan prosečni mozemmni film (budući da nemamo prakse sa domaćima, uzimamo prosečni inozemni) donosi brutto 150 do 200 hiljada dinara, U našem slučaju, u višak od 50—100 hiljada ulaze doduše i honorari tehničkog osoblja i glumaca, ali je ovo ipak već zarada, Osim toga, snimanje kratke predigre zahteva, zajedno sa pripremama i sredjivanjem materijala, kojih mesec dana, dok bi celi film, s istom intenzivnošću rada, iznosio koja 3—4 meseca, Medjutim, mi za velik film još nemamo rutine, i svaki ko bi preuzeo sada snimanje takova filma, svejedno. da li od naših ljudi ili od mozemnih stručnjaka (ali da faktično bude naše), postupio bi s velikim rizikom,

Šta dakle da se radi? — Možda bi najbolje bilo ovo rešenje: jedne бофте ргодисјтан kratke komade, ali »nesubvencijonirane«, iako bi to značilo stanovit finansijski rizik od strane роjedinih producenata; zatim iz pojedinih, ali za publika interesantnih komad4, napraviti skupni jednovečernji program, pod naslovom: »Veče domaćega filma«, Taj program trebalo bi da ostane kompletan za sve vreme iskorišćavanja, da bude snabdeven propagandnim materijalom, da se sastoji isključivo od još neprikazivanih Котпада, i da bude smešten kao jedan film, Medjutim, sve ovo je moguće tek onda ako se problemi koje smo gore dodirnuli popularıizuju u javnosti, i ako se na čelo pothvata stavi dobar trgovac-ordanizator (kod mas se »dobrim« trgovcima često smatraju jednostavno bogati ljudi!), pošto se prethodno skrši pasivni otpor kinovlasnika (što takodjer nije lako, zbog njihove ograničenosti), Nadalje bi trebalo

253