Nova Evropa

apelirati na nadležne, jer nema smisla da samo stanovita grupa ljudi ima sva prava {produkcije, cenzure, i raspačavanja), dok drugi nemaju ništa, Dobijanje koncesije za proizvodjenje filma, u smislu gornjih tačaka, moralo bi biti mogućno svakomu Ко је zatraži; tek selekcijom бе se ispoljiti prava aktivna grupa, na bazi konkureninogš poboljšanja kvaliteta, alt ne sniženja cema, koje bi mogle dotući naš domaći film, Tu bi, naravno, imala važnu reč naša Državna Filmska Centrala. Kako? ...

Prema vremenu i prilikama imaju se udesiti i mere »oZSO« u državnoj privredi, pa i u lilmu. Za vreme Rata бозродало је tržištem proizvodjač, i cene pojedinih produkata rasle su unedogled, tako da su nadležni maksimirali cene da bi zaštitili konzumenta, Danas su obratna vremena privredne depresije, kad dospodari konzumenat, a proizvodjač pod njegovim pritiskom ide sa cenama tako nisko da se upropašćuje i time ugrožava narodnu privredu. Jasno je da je sada zadatak nadležnih, da opet zaštite slabiju stranu, pošotovo ako je njena delatnost poželjna za državu. Imaju se dakle ceme minimizirati. Zagrebačka Zanatska Komora je {u sedmici svoga plenuma od 10, XII, 1934) usvojila slično ćledište, uz nešto Агибас је ођга210ženje: »Veoma je značajan referat o suzbijanju nelojalne utakmice pobijanjem cena. U izvesnim strukama, Sde je pretežam rad (brijači, frizeri, dimmjičari, soboslikari, ličilci, i t. d.), traži se propisivanje minimalnih cena od strane nadležnih vlasti« (»Jutarnji List« od 11. XIL 1934). Medjutim, nama se čini, da se ne radi ovde o slučaju nelojalne utakmice, već o potrebi novoš oblika državnog protekcijonizma; i to se (ад оуај korak za zaštitu ne prema vani već iznutra. Dakle, recimo, ako izdaci za stvaranje ijedne predidre u domaćem filmu iznose kojih 12 hiljada dinara {a sa uključenim honorarom kameramana i Slumaca, i sa najmom malog atelijera, kojih 15 hiljada dinar4), onda treba osigurati taj minimum proizvodjaču, poglavito taksiтапјета сепа, malkar ovo bilo ı radikalno. To će se najbolje postići na ovaj način, Budući da kod filmskih zavod4 koji kupuju inozemnu robu postoji praksa, da nabavnu (г žijsku}) cenu Ima da amortizuje čista dobit u nekoliko većih gradova, dok ostalo (u provinciji) ide na račum zarade, te prema tome filmski zavodi odredjuju cene filmova, to bi dobro bilo da Državna Filmska Centrala, kao nadležni forum za domaće predigre, u pet naših najvećih gradova [Beograd, Zagreb, Ljubljana, Subotica, Osek) udari minimalne cene, jednake za sve proizvodjače, za posudjivanje domaćih filmova lokalnim kinematografima, i to tako da zbir iznese zasada 15.000 dinara, dok su ovake prilike kao danas. Kod zdrave produkcije i velikos broja producenata, kinovlasnik ima mogućnost da bira takove komade koji zbilja vuku publiku, Da povišenjem stavaka ne bi stradali njegovi ionako od obilja dažbina ugroženi interesi,

254