Nova Evropa

Х. Економски моменат Хрватског Питања.

Економски моменат у Хрватском Питању играо је, и игра још-'увијек, веома важну улогу. То је разумљиво већ и стога, што економски моменат значи данас уопће у јавном животу далеко више него што је значио некад. Што је већа ингеренција државе на јавни живот, утолико се јаче осјећа незадовољство оних који су погођени, или се сматрају погођенима, моментаним политичким уређењем а немају знатнијег утицаја на вођење политике и управе. Код Хрвата, као уосталом и код огромног дијела осталих пречана, превлађује увјерење, да они за државну заједницу доприносе у материјалном погледу далеко више него што од државе добијају; односно, да држава у овим крајевима несразмјерно више добија него што даје. Другим ријечима, да држава неке крајеве фаворизира, и да то фаворизирање врши по извјесним политичким мотивима.

Нарочито се истиче, да неки пречански, а међу њима и хрватски крајеви, у виду разних директних и индиректних пореза, далеко више плаћају за покриће државних издатака него што би по праву на њих спадало. Тако се замјера, што државне инвестиције у највећем дијелу хрватских крајева не стоје ни у каковој сразмјери с инвестицијама које држава врши, напримјер, у србијанским крајевима. Постављајући у неку руку проблем Загреб према Београду, износи се, да за ово 17 година заједничког живота ни издалека није толико инвестирано у подизање Загреба колико је учињено за подизање Београда, јер док све државне инвестиције (нарочито грађевинске) у Загребу једва износе неколико десетака милијона динара, а можда ни толико, у Београд су за то вријеме уложене не стотине него милијарде динара. Већ и само изједначење пореза извршено је у нашој држави тек почетком године 1929; све до тога доба били су пречански крајеви порезом несразмјерно јаче оптерећени него Србија. Поред пореза који су убирани у Србији, у пречанским крајевима убирао се је још и порез на иметак; а нарочито се је осјећао порез на укупни доходак, који је грађанско становништво пречанских крајева (осим Босне) имало да плаћа све до конца 1928. Неједнакост у оваким пореским теретима много је допринијела стварању и ширењу незадовољства код Хрвата и осталих пречана, па је она играла важну улогу већ

код формирања такозваног »пречанског фронта« (у годинама 1927—1928).

Јасно је, да порески терети не могу бити исти и једнаки у свим дијеловима једне државе, јер није једнака ни њихова економска структура. Плоднији крајеви имају да плаћају веће порезе него сиромашнији крајеви, и исто тако инду-

331