Nova Evropa

стријско-трговачки рејони морају да плаћају више него чисто аграрни. Али, у Југославији — све до 1929 — постојала је неједнакост при одмјеривању пореза једнако јаких привредника, зато што је порески систем био различит: какав новчани завод, или какав индустријалац или трговац, плаћао је у Србији далеко мање пореза него исто такав новчани завод, индустријалац, или трговац у пречанским крајевима. Све док године 1929 нису изједначени порези. Међутим, и тада је изједначење објављено само у теорији, а није изједначена и пореска пракса: сељак у Мачви још увијек плаћа мање пореза него његов сусјед с ове стране Саве, иако имају подједнаке површине исте земље! При утврђивању висине прихода, који служи као база за одмјеривање пореза у неким пречанским крајевима (нарочито у Словенији), поступа се и данас далеко строжије него у крајевима који су се раније били привикли на ниско опорезивање. Порески уреди имају упутство: да избију што више пореза, па су — након укидања пореза на укупни доходак — покушавали да доходак појединих привредника тако високо оцијенг да би у виду повећаних пореза добили оно што су губили с укинутим порезом на укупни доходак. Зато Хрвати и други пречани држе, да су јаче опорезовани несамо ради тога што би њихова пореска снага била већа, услијед јаче развијене трговине и индустрије, те јаче куповне снаге, која се одражава и у већем потрошку монсполских и трошаринских артикала, већ држе да они знатно више дају за покриће државних расхода и ради тога што су методе опорезивања и утјеривања пореза код њих далеко строжије него у неким другим крајевима.

За просуђивање извјесног политичког расположења, готово је свеједно да ли оно што широке масе држе и мисле одговара у свему фактичном стању ствари, — главно је да оне у то вјерују; а хрватске масе тврдо вјерују, како рекосмо, да оне доприносе за државну заједницу далеко више него неки наши други крајеви, па се то наравно увелике огледа и на њихову политичком расположењу. А још у много већој мјери него пореска неједнакост утиче на политичко расположење Хрвата и већине осталих пречана околност, да је држава у својим инвестицијама слабо, или никако, водила рачуна о њиховим потребама.

Немамо поузданих података, колико је држава — кроз ово 17 година — утрошила на разне инвестиције; али је сигурно да је највећи дио утрошен на Србију. Такова политика правда се чињеницом, да је Србија ратом тешко страдала, а да је и иначе економски заостала. Ти се аргументи, донекле и у извјесном омјеру, могу примити; али, само за становито вријеме. Чим се, међутим, покаже тенденција да тај размјер

332

да