Nova Evropa

постане сталном установом, јавља се реакција, и никакви ар, гументи више не вриједе. Тако се данас не прихваћају више ни они аргументи који су раније узимани у обзир. Да узмемо један примјер. Југославија је, послије Рата, знатно проширила своју жељезничку мрежу: колико је од тога саграђено у Србији, а колико у пречанским крајевима» А ипак су баш у пречанским крајевима жељезничке пруге најрентабилније! Исто тако, колико је након Рата наша држава изградила цеста у појединим покрајинама државе, и како је ту одржан омјерг Мако привредно и културно јаче развијени крајеви имају веће потребе за саобраћајне везе, наша државна инвестицијона политика као да је ишла управо затим да културнији и напреднији крајеви успоре своје напредовање док их не стигну мање развијени дијелови државе. У политички хомогеним државама, гдје постоји осјећај да су сви исто, још се може толерирати протежирање извјесних крајева: богатија сјеверна Италија лако подноси да држава нарочиту бригу води о сиромашним и запуштеним јужним крајевима; индустријски дијелови Њемачке подносе тешке терете, који добрим дијелом иду у корист пољопривреде. Али код нас, осјећај заједнице није још тако јак да би Хрватима било свеједно гдје и како се троше паре код њих убране, као што то уосталом не би било свеједно — у обрнутом случају — ни Србима ни Словенцима. Услијед тих наших специфичних разлога треба и те како водити рачуна о томе, да се државне инвестиције троше у размјеру како их плаћају поједини крајеви. Међутим, ни у најновије вријеме није се у погледу државних инвестиција много измијенило: програм јавних радова, нарочито изградња цеста, још увијек не води довољно рачуна о западним дијеловима државе. Тако напримјер, највећи дио садашњих расхода за путеве отпада на градњу бетонске цесте Суботица-Београд-Ниш-бугарска граница; с обзиром на наше прилике и на стање наших цеста, то је Једна луксузна инвестиција. Наша привреда имала би далеко веће користи од једне поштене цестовне мреже која би везивала Приморје са позадином, и са ближим иноземством, него што је тај небулозни аутопут Лондон-Цариград! Само Министарство Просвјете предвидјело је у новом буџету за Београд скоро 40 милијона, а за Загреб нити два. Доста је упоредити, шта је потрошено на клинике Београда а шта на клинике Загреба, иако би бар на том пољу морао бити једнак поступак... У државним буџетима још су биле предвиђене разне инвестиције за пречанске крајеве; али кад је у току године долазило до редукција, зато што приходи нису достајали, подузимало се је у првом реду брисање предвиђених инвестиција у пречанским, односно хрватским, крајевима. Можда је томе разлог и то што од Хрвата, за ово не-

333