Nova Evropa

колико посљедњих година, није било у влади личности које би имале кога за собом, те које би по томе могле имати извјесан ауторитет, — они су стајали на линијама најслабијег отпора.

Слично, ако не још и горе, стајало је са државним и од државе повлаштеним новчаним заводима. Народна Банка дуго није водила подједнако рачуна о свим дијеловима државе, и годинама је код ње више кредита имала сама београдска чаршија него читава остала држава. И то уз каматњак од 6%, кад су други привредници морали плаћати двоструко па и троструко! Како су се у Београду давали кредити, најбоље показују отписи које је Народна Банка за ове двијетри посљедње године морала извршити. Државна Хипотекарна Банка је кроз многе године хипотекарне кредите давала готово искључиво Београду. Са којим резултатом, најбоље се види по томе, колико је зграда морала преузети зато што дужници не удовољавају својим обавезама и што су презадужени. Ти су кредити давани несамо из уложака, који су претежно концентрисани у Београду, него и из депозита, као и зајмова који су закључивани на страни а за које јамчи пореска снага читаве државе. Поштанска Штедионица, с обзиром нато да је постала финансијером Министарства Финансија, није могла ићи истим стопама; али њена средства притичу претежно из пречанских крајева. У управама ових државних или од државе повлаштених новчаних институција, пречански, и поименце хрватски, елеменат нема готово ни“ какова утицаја: код Поштанске Штедионице, у надзорном одбору који води ову установу, уопће нема Хрвата; код Државне Хипотекарне Банке било је момената кад у управи није било ни једног Хрвата, а и данас је ту само једно лице (које баш данашњем расположењу Хрвата најмање одговара). На водећим мјестима чиновничке хијерархије код Народне Банке, Државне Хипотекарне Банке, Поштанске Штедионице, те Аграрне Банке, нема данас ни једног јединог Хрвата, осим управитеља неких филијала; али је компетенција управитеља филијала свих ових тако строго централистичких установа тако минимална, да је готово свеједно ко се налази на челу поједине филијале, кад ионако одлучују директори у Београду!...

С обзиром на све ово што смо довдје рекли и изнијели, наравно да Хрвати и остали пречани и те како осјећају своје запостављање, те да је то у току година много допринијело данашњем политичком држању Хрвата и пречана.

На питање, како да се уклоне ови економски приговори Хрвата, нема сумње да би одговор гласио: да би једна управа дорасла ситуацији лако могла много што да измијени на боље. Требало би, прије свега, да се државне инвестиције

334