Nova Evropa

dokazom frontova, granica i bedemova, unutar kojih žive prokleta deca našega stoleća; retki su oni, koji se nalaze van tih zidina, koje ne dodiruje strast, sekta, ideološki totalitarizam,

Van tih zidm4, u oazama slobode, jedino Još vladaju filozofi poput Masarika, koji su postali kraljevi ı vodje naroda. Alber Tibode, koji zna da ceni vrednost slobode i značaj staroš Grčkog бтада, te koji je napisao jednu od najimteligentnijih knjiga o tom starom antičkom gradu {>polis«) {u svojoj »Kampanji sa Tukididom«), imao je mnogo razlo8ša kad je jedne večeri {u salonu Guljelma Ferera u Ženevi) uskliknuo, da se samo u ovom poslednjem gradu zapadne demolratije može da napiše monogralija antičkog grada. Ni Ženevljani, a ni posetioci Monblanskos Keja, nisu možda toša svesni, kad ironično prolaze mimo Vilsonov Hotel, sumnjajući u mogućnost njeSšova trajanja. A ipak je Švajcarska, u svome hrišćanskom., puritanizmu, jedini kraj u kome je vlast uspela da sačuva svoj pravi i suštastveni značaj, koji se, uglavnom, sastoji u tome: da vlast ne povlači za sobom nikakvu korist onome koji je vrši, već samo mapor i odgovornost, Izdajstvo vodja i prouzrokovano je velikim delom usled činjenice, da su današnji vodji lišeni moralnih obzira, i dogod vlast bude predstavljala put ka ličnoj koristi, ona će ostati igračkom i izvorom zabluda i zloupotreba za one ikoji je vrše,

Narodi su nezadovoljni. I oni koji žive, poput Švajcaraca, na poslednjim otocima slobode i demokratije; i oni koji tipe pritisak i dišu zrak diktaturA, Evropa se nalazi pod plaštem opštewW nezadovoljstva. Ko ima prilike da u razmaku od nekoliko. nedelja proputuje nekoliko zemalja, taj može da vidi i oseti lepo ovaj sadašnji stadij evropskog života. U Italiji, stvarno, ljudi mrze rat, i najradije ne bi ni da čuju za Abisiniju, ukoliko mogu a da nezadovoljno ne govore o Musoliniju. Тубјед заугетепоба Berlina boljševičkiji je od današnješ izgleda Moskve. Trebalo je celo jedno stoleće od Bečkog Konбтеза паоуато, да se ostvari Društvo Naroda; a gotovo svi istaknutiji faktori evropske politike trude se da ponište to najuzvišenije i zapravo jedino uzvišeno delo Dvadesetogša Veka! Ali, čim su se izgubili okviri i mere, ljudi su pali u krajnost nezadovoljstva: oni koji žive pod diktaturama, žude za demokratijom; oni koji se nalaze pod centralizmom, traže autonomije i federacije; a oni koji su, poput Švajcaraca, punih sto godina živeli pod federacijom, traže plebiscit za reformu federacije u pravcu totalizatorskog centralizma i dirigovane države! Razlog nezadovoljstvu proizilazi iz stvarnosti koja se koncentriše u neizvesnosti jednog beskičmenog doba kao što je naše. Ortega y Gasset analizuje majstorski, u svojoj najnovijoj knjizi (»Pobuna mas4«) ovaj momenat evropske krize. TI on je jedan od onih retkih Mediteranaca koji poput Tibodea,

316

OR NO