Nova Evropa

Ovo opadanje kulta vodjstva prati jedno diskomponovanje narodnih celm4, ili — kako bi to Makijaveli rekao. — vraćanje na izvore, Lo ide doduše teško, i neobično strmo i klizavo, naročito kod mladjih naroda; jer kod mjih svako vraćanje na izvore može da znači graničenje sa ničim, izravnavanje за zemljom, Lice Evrope znatno se pomračilo i razvuklo od bola. Protivrečnosti i oprečnosti na dnevnome su redu, Komgres pisaca, održan meseca juma u Parizu, pod vodjstvom Žida i Malroa (kao nastavak Komgresa pisaca u Moskvi, prošle godine), pokušao je da postavi pred evropsku svest pitanje odbrane kulture, Ljudi u Evropi bili su iznenadjeni, kad su novi obraćenici na komunizam pokušali da osude izvesne otolke slobode, na kojima stara evropska civilizacija živi u znaku nezavisnosti i samostalnosti, Formula: ili — ili, koju su tražili ovi predstavnici |, zv, »evropskog duha u ropstvu«, odbijena je: stari svet, u ovim zonama slobode, nije mošđao a da ne osudi obostrani duhovni totalitarizam, i da još jednom пе naglasi simpatije za svoja stara načela,

Svet gori, Od protivrečnosti, i od neizvesnosti. Mesta za nove avanture nema! Sve je izrečeno, Sva su mišljenja saslušana, Svi su eksperimenti pokušani, Jedan francuski filozof, završavajući u Ženevi — pre nekoliko dana — svoje predavanje o macijonalističkim. mistikama, kazao је; да зе današnja omladina nalazi posve pomerena, bez jedinstvene direktive, i bez zajednice u misli, »Zamislite«, rekao je on, »Evropu u Trinaestom Veku, — ona je bila sva u znaku jedne ideje, jedne škole, i jedne filozofije; a današnji djak, koji bi mogao sebi da priušti taj luksuz da proputuje nekoliko evropskih imiverzitet4, čuo bi: u Moskvi, na boljševičkom univerzitetu, da je istorijski materijalizam jedima istina koja može da posluži putokazom smetenome svetu; na fašističkom sveučilištu u Perudji, da je fašistička doktrina jedina u stanju da reši sadanji problem krize; i konačno, na kakvom nemačkom nacijonalsocijalistiičkom univerzitetu, da su Jedmo-spasavajuće za svet hitlerovske doktrine o misiji gBermanske rase«, Ovu privlačnu — u svojim suprotnostima — sliku savremene duhovne Evrope izazvao je u ženmevskom zatišju filozof Rožje, iznoseći vrlo sugestivan primer duhovnog poremećaja u kome živimo, Od pangermanskog vitalizma, preko italijanskog dinamizma, do sovjetskog istorijskog materijalizma, pored demokratskog obožavanja slobode, umire u današnjoj, Evropi jedan zastareli univerzitet, jedna zadocnela škola s jalovim neotpornim mentalitetom; pored lisuće oprečnih doktrm4, nauk4, i stanovišta, koje ртоdukuje i improvizuje besprestanka memir našeg savremenog duha, barijere nastaju nesamo u geopolitičkim granicama, one su strašnije i teže u misli, u duhu, u idejama. Slika što ju je ženevskim djacima nacrtao pariski filozof postaje očevidnim

35