Nova Evropa

Taj sumrak osećanja nailazio je na otpor kod mladjih, koji su baš u to doba započinjali svoj oštri povratak ka Kanibalu i пагоди, ЖИјеп Вапда, koji je prvi osetio nove elemente u misli i obliku Pariza, ustao je bio protiv izdajstva vodeće duhovne elite... Od tih godina, od Mojih me damas deli prostor jednog tragičnog i bolnog iskustva, pa do danas, Ja sam — na povratku iz Evrope, u jednom mediteransko-balkanskom ambijentu, — posmatrao melankolično izdisanje Pariza...

Balkan mi se, u toj prozračnoj i profinjenoj zapadmoj posustalosti, pričinjao velikim izvorom novih intelektualnih i naročito umetničkih mogućnosti, u svim pravcima. lako društveno rasparčan i podvojem, iako duhovno rastrgan, pod uticajem tragičnih suprotnosti. Balkan mi se — pri ponoru eVropskog mišljenja — prikazivao novim mputokazom i novom роlaznom tačkom. Ono što je ostavljalo ponajviše i ponajubedljivije utisak, bila je njegova neobična mladost ı пјебоуо засиуапо zdravlje. Cela ta zona balkanskog kontinenta živela je u jednom velikom raspoloženju nada i verovanja, — u potpunoj evropskoj zamorenosti, pored svih zatvorenih vrata, na Balkanu se mogao naći otvor novih mogućnosti, kraj svih suprotnosti i u svim pravcima,

Danas se to sve počelo znatno da menja i opet preokreće. Ko se sada vraća na Zapad, taj će ubrzo osetiti, da se formula Žilijena Bamde o izdajstvu vodja preživela, da su se ma svim sektorima stvari pomakle neobično brzo u smeru padanja i ponora. Ljudi su još pre šest-sedam бофта osećali važnosi i značenje izdajstva; danas taj osećaj ne postoji! Griže savesti se uopšte više ne beleže. Postoji samo umiranje, nestajanje, iščezavanje u praznome. Ako je demokratija podbacila, ni faŠizam nije uspeo da izgradi svoju veru da bi se ova mogla da održi i odupre; naprotiv, on je baš u ovo poslednje vreme u svim pravcima pokazao slabosti i pukotine, Oduševljenje se gubi, — kriza nacijonalfašizma besni danas jače medo kriza demokratije. Sankiloti novog, kolektivističkog društva brzo su proigrali sve svoje uslove i izglede na dug opstamak; oni još samo izvode svoje poslednje ponoćne mapadaje na evropski grad, koji gori. I već prelaze na druge kontinente...

Svet je u plamenu. Bez vodjstva, ljudi danas i ne veruju više u vodje. Literatura romansiranih bijografija, koja je nastala iz potrebe ljudi da se povežu za izvesne ličnosti iz istorije, ponestaje, ili bar ne izaziva više ni izdaleka ono interesovanje Као nekad ranije, Svušde se zapaža opadanje kulta centralne vodeće ličnosti. Ko može, naprimer, da poveruje danas Ludvigu, Tad шметама da С. Venizelos može još da vodi? Ko, može da se složi s njime u tome, da Musolini ostaje u suštini uvereni pacifist! Ko može, konačno, da zamisli Stalina u slici kakvu nam dočarava pred oči semitsko oduševljenje Тад бохо2,..

314

Ба