Nova Evropa

Чешкословачкој, ти непоћудни спасли су границе државе. У приликама дивљања код куће, уз угрожавање граница од стране Италије, у недостатку одлучности и сналажења, ко би улазио у расправљање о уређењу државе! Стога је и закључак Народног Вијећа продукт мањег отпора, а најбрже заштите, која се је с пуним правом могла очекивати од Србије, као савезнице Велике Антанте. Проглашено је уједињење цјелокупног народа Срба, Хрвата, и Словенаца са Србијом и Црном Гором, и одређено је да се споразумно има провести организација јединствене државе; све остало препуштено је Конституанти. Централизам, који се је затим завео, био је неприродан скок из дотадашњег историјског развитка појединих дијелова нашег народа и нашег територија.

Силне су се погрешке гомилале. Ми их овдје не износимо, јер су свакоме добро познате. Наша је задаћа да уочимо резултанте а не узрочнике; оне су: да су два менталитета и надаље постојала битисати; овај други менталитет је Др. Владимир Мачек (у својој одбрани од 7. јуна 1980) овако формулисао: »Хрватски је народ ушао у ову државу надајући се наћи јачих гаранција за своју слободу... Ту је сад настао сукоб између хрватског гледишта и онога србијанских политичара. Они нијесу ову ствар схваћали тако како смо је ми тамо схваћали, него су једноставно сматрали ово уједињење проширењем србијанске власти над свима онима који нијесу раније били под србијанском власти. И из тога настали су сукоби... Ми смо и Хрвати и Срби-пречани сложно уобличили своје становиште: не може бити слободе за Хрвате без слободне Хрватске; не може бити слободних Срба и Хрвата-пречана без слободне Босне, без слободне Војводине, и без осталих тих хисторијских дијелова»...« Ова идеја једнакоправних и слободних компонената Југославије увијек је загријавала све југословенске идеологе; а особито оне који су жељели већу и ширу Југославију од ове данашње.

Уз ова мишљења двојице вођа хрватског сељачког покрета, чини нам се потребним изнијети и оно пок. Александра Стамбулијског. За вријеме Свјетског Рата, затворен ради свог противљења да Бугарска ступи у рат на страну противника словенске ствари, пише он своје »Принципе земљорадничког покрета«, и у седмом принципу вели: »Савез земљорадника је за трајан и миран сусједни одношај Бугарске са сусједним државама; његово је настојање, да се додри односи са сусједним државама утврде уједињењем Бугарске са тим државама на федеративном принципу«. Сређени одношаји у овој нашој Југославији приближили би земљорадничку Бугарску овој нашој сељачкој земљи; ко је томе досада био на путу2...

391