Nova Evropa

Сва настојања у овој земљи, која су стремила к стварању унутарњег мира и задовољства, налазила су увијек своје гробаре. Међу оним малим бројем људи који су схватили били, да се не може све оно што су вијекови рашчинили и чему су дали свој осебујни печат савити преконоћ у једно тијесто, спада свакако и пок. Стојан Протић. Он је образовао (дне 19. фебруара 1920) своју Владу. Оштроуман као што је био, придржао је за себе Министарство за Уставотворну Скупштину и за Изједначење Закона; дакле, у оним временима, једно од најосјетљивијих министарстава. У томе својству, а уз припомоћ комисије стручњака, саставио је он овој нацрт Устава. Територијално и управно подијелио је земљу на девет покрајина; то су: Србија, Стара Србија с Македонијом, Хрватска са Славонијом и Међимурјем, Босна, Црна Гора с Херцеговином и Приморјем, Далмација, Бачка са Сријемом, Банат, Словенија са Прекомурјем. Покрајине врше све послове своје унутарње управе; оне имаду своје скупштине, а те ће опет доносити законе о уређивању појединих грана покрајинске управе. О дјелокругу ових покрајина имао би се донијети посебан закон; предвиђа се, да скупштине одобравају законе о покрајинском буџету.

Комисију стручњака сачињавали су: Слободан Јовановић, Полић, Кумануди, Лазица Марковић, и Др. Вошњак. Они су се углавном сложили били са тим Протићевим нацртом. У попратноме писму, којему су приложили своје мишљење и преинаке, веле они: »Нико није мишљења, да би се управа у покрајинама могла организовати на централистичкој основи са директном подређеношћу Влади у Београду; и ако би овака управа уопште говорећи била добра, она би према садањем стању била неизведива«. Овај Протићев нацрт остао је на хартији. С њим је дијелио исту судбину и нацрт Дра. Јосипа Смодлаке. Смодлака дијели земљу на дванаест покрајина, са широким самоуправним овлашћењима; овдје се може споменути, да је Уставу од 3. септембра 1931 служио Смодлакин нацрт, те је из њега узето име држави »Југославија«, а девет бановина прекројено је према дванаест предвиђених у нацрту Дра. Смодлаке. Покрајине путем својих сабора доносе уредбе с помоћу којих руководе све самоуправне послове. Те саборе Смодлака, као и Протић, ставља под неко туторство, баш као да су се онда они плашили да не би покрајински сабори застранили; па им наметнуше туторство Поглавара Покрајине и Државног Савјета.

Пашићев повратак у земљу потиснуо је уплив Протићев. Са његовим повратком и преузимањем кормила водеће политике у своје руке, добили су превагу присташе теорије о проширеној држави и о освојеном територију. Одмах се по-

392

OOU