Nova Evropa

преузме вођство политике у своје руке. Сељачки је народ увидио, да су велики државни хамбар поткрадали подједнако и мишеви и стражари, и стражари и надгледници, и надгледници и управници; а да је он остао и надаље гладан хљеба и жедан знања. Нека буде више хамбара, — боље ће се пазити и на мишеве и на стражаре, а и на свако поједино зрно. Нека свак носи у свој хамбар и из њега троши! Неће се тада моћи окривљивати, да је неко други непозван затајио и зрно и хараре. Сељачки народ и хрватског и српског имена у овоме је потпуно сложан. А када уреде хамбаре, уредиће ред и поредак: ко ће и колико уносити у хамбар, а ко опет, гдје и куда, из њега износити. Неће се износити да се пуне џепови распикућа, већ да се уноси у гладна и уморна уста трудбеника и подраника; неће се сипати само у панчевачке мостове, министарске и банске палаче, раскошне храмове, већ прије свега у ситне школе, пољопривредне зграде и заводе, потребне цесте и бунаре, одводне канале, и у друге велике народне потребе. Ту уложено зрно педесетероструч“ но избацује за свака гладна уста и за свако голо тијело.

Треба ли много филозофије да се објасни, схвати, и поприми та једноставна народна политика» А ако се неће да разумије, ако се још оклијева и затеже, ако се траже излази и заскочице, тада може лако доћи дан када ће »и сама зрна потражити мишеве и чуваре да их затрпају«. Југославија, земља сељачког народа, корача бољој и срећнијој будућности. Ми у то данас више вјерујемо него икада прије.

Рт, Иво Колбе.

XIII, O decentralizaciji

аи

(5 naročitim pogledom na položaj i prilike Bosne).

Centralizam, kao sistem državne uprave, izgubio je bitku na polju našeg političko-državnoga života, On je potpuno neuspeo u oba svoja izdanja: i u okviru Vidovdanskoga Ustava, i pod okriljem dobronamernog šesto-januarskog režima, Ргоvedena decentralizacija državne uprave od 3, X, 1929, koja je imala da otkloni mane i oštrice centralizma, nije postigla željene rezultate, Decentralizacija u nedemokraiskom režimu nije značila mno8o za narod, — ona mu je bila manje pristupačna ne8o centralizam u demokratiji; ona se u ovakom režimu nije mogla da intimno približi narodu i njegovim bližim potrebama, nije mogla da osvoji, ma i donekle, njegovo srce, Stofa je ona osećanju naroda ostala tudja i narod je u njoj gledao samo devetokhraki centralizam nedemokratske vladavine,

395