Nova Evropa

velikog dela Bosne i Hercegovine. Te su struje i ti pokušaji u suprotnosti sa prirodnim razvitkom i širenjem narodnog jedinstva, pa bi mogli biti na štetu uzajamnog sporazumevanja i postepenog približavanja i srodjavanja, što bi usporilo i napredovanje naše nacijonalne i državne zajednice. Jer, Hrvati su nesamo na višem kulturnom stupnju od naroda u Bosni i Hercegovini, nećo su — kako već rekosmo — i njihovi kulturnodruštveni osnovi i cela tradicija sasvim raznovrsni od onih bosansko-hercegovačkih. Oni se stoša u Bosni ne bi mogli kulturno razvijati i širiti spontano, prirodno i bratski, po nekim zajedničkim od iskoni preostalim duhovnim ђгагдата (Као naprimer Srbijanci i Crnogorci po balkanskoj brazdi), već bi morali pribeći kulturno-političkoj propagandi. Doduše, postoji i katolička duhovna brazda; ali ona nije samo hrvatska, već svetska, a samo je versko-kulturna. Uz to su katolici u ovim zemljama malobrojniji od ostalih. Čim bi Hrvati prešli na kulturno-političku propagandu i na upotrebu veštačkih političkih sredstava, na borbu onoga kulturtregerstva bivšeg bosanskosa okupatora, oni bi neprimetno ostali na terenu isključivo hrvatskih političkih težnja, pa bi usled toga izgubili volju i ljubav za zajedničku državu, a dobili ambiciju da stvaraju uslove za oživotvorenje posebne hrvatske države kao protiv-teže srpskoj odnosno zajedničkoj državi, Usled ovoga nastao bi nov zaplet, izbilo bi na površinu »bosansko pitanje«, čime bi bio zadat težak udarac svakoj srpsko-hrvatskoj narodnoj i državnoj zajednici. Naše je mišljenje, da nije u tome misija Hrvat4, da na ovakav način zadiru u balkansku zonu, — ništa veliko ni duboko ne bi oni mogli tamo uraditi, sve kad njihova akcija i ne bi bila štetna za zajednicu. Od Svetskog Rata naovamo, u Bosni i Hercegovini su, nakon vekovnog ropstva i okupatorske discipline, izbile na površinu raspojasane telurijske snage {prirode i života, krvi i zemlje), te haraju još i danas napola otvoreno, ili prikrivene u fine gospodske kapute i koterije. Nijedan kraj naše države nije tako jadno i očajno ostao bez višes vodećes sloja, opskrbljena moralno-duhovnim kvalitetima, Sasvim druge snage dakle moraju ı mogu ovde uspostaviti društvenu disciplinu, suzbiti raspojasanost, te stvoriti podlogu za procvat novoS kulturnog života, Kao pokrajinske jedinke, moraće ove zemlje ostati pod jačom kontrolom i uže privezane uz centralnu državnu vlast, Naprotiv, Hrvati će u svojoj zoni, bez prebacivanja preko nje, зато бгаушган državnoj celini, kao i Slovenci, Jer će samo u njoj nalaziti svoj pravi oslonac i uslov za opstanak.

Najidealnije bi bilo, da Bosna bude izložena zajedničkom i jedinstvenom uticaju Srbije i Hrvatske, — ako je to moguće. Jer Bosna sama iz sebe, i ostavljena sama sebi, ne može mno86o

400