Nova Evropa

dati niti napredovati, i to nesamo zato što je zaostala nego i što je u toj svojoj zaostalosti zbunjena i rastrojena, uz već Dpostojeću od ranije razjedinjenost na tri vere. Ali, dok i sami nisu duhovno potpuno ujedinjene, Hrvatska i Srbija ne bi mogle vršiti svoj uticaj na Bosnu jedinstveno i mirno, bratski, već bi dejstvovale propašandistički, politički, što bi samo još pogoršalo stanje u Bosni, nedajući da narod k sebi dodje. A ipak je pomoć potrebna, i to pomoć bratska, iskrena, i neuzbunjujuća, Iz ovih razlo84 izgleda nam, da bi Bosna — bar za izvesno vreme, dok se u njoj ne smire duhovi i dok ne pokaže veći napredak, trebala da ostane privezana za središnu vlast, Jedna jaka ruka moraće u njoj svakako imati prevagu; pa kad imamo izbor izmedju državne (centralne) vlasti i Katoličke Crkve, mi зе odlučujemo za onu prvu. Što naravno, nipošto ne isključuje hrvatski uticaj na Bosnu. Uostalom, razvijajući se u svojoj zoni, u dubinu, u svim pravcima, i vršeći na sve strane politički i ekonomskodruštveno jake uticaje, Hrvati će se, sa već postignutog stepena svoje kulture, širiti kulturno i duhovno-moralno po celoj Jugoslaviji, bez tendencijozne propagande. I dosada su se oni, u toku istorije, ovako širili po svim jugoslovenskim krajevima, postizavajući lepe uspehe, vodeći i stvarajući i dajući najbolje i u pokretima {ilirski) i u ustanovama [{Akademija) i u ličnostima ({Štrosmajer, Rački, i drugi), sve do u najbližu prošlost. U ovom njihovu svestranom širenju, njihove бе зе спабе стезн s istovrsnim srpskim i slovenačkim snagama; u zajedničkoj demokratskoj 1 ravnopravnoj državi sve бе te snage doći do prave solidarnosti, — do višeg jedinstva, utirući tako put za procvat već začete zajedničke jugoslovenske kulture, Naravno da bi pri tome bio opravdan i potreban radikalan 1 temeljan ispravak granica izmedju hrvatske i balkanske zone, u prilog one prve, iz ekonomskih, saobraćajnih, i geografskih razlog4.

Što se tiče Bosne, kad ona Jednom dodje k sebi i podje naporedo sa Srbijom i Hrvatskom, ona će punom parom uzeti učešća u stvaranju nove jugoslovenske države, — sliće se u novo zajedničko telo, pa će biti bez važnosti čiji Je uticaj u njoj bio jači, Može se lako dogoditi, da Srbija podbaci, ako se ı dalje bude poglavito partijski i politički borila za vlast; ali je važnije, da Bosna ne postane teren trvenja uticaja izvan nje, Jer bi time zanemarila svoje vlastite probleme i ne bi nikad izlazila iz kaosa: njeni bi vodeći ljudi ostali: večni agenti tudjih uticaj4, kao što su dosad bili, a ne prave vodje i predstavnici svoda kraja i svođa naroda. Oni bi i dalje gledali »sintezu« i savršenstvo morala u — moralu S8omile, kako to još uvek čine i propovedaju neki vodeći intelektualci Bosne (vidi članak Dra. Branka Čubrilovića o »dva morala« u banjalučkom »Razvitku«). Ali, da se vratimo našem pravom predmetu, i da završimo.

401