Nova Evropa

U režimu demokratije, kad antagšonizam i terorizam zameni normalna politička borba, te kad zdrav ljudski razbor i mirno rasudjivanje potisnu prkos i nepopusiljivost, nastupiće s obe strane intimno strujanje izmedju delova i celine, doći će do otvorena 1 iskrena osećanja solidarnosti, a onda i do jedinstva. Predstavnici celine videće kako veliku moralnu (пезато таterijalnu) snagu vuku od delova; a delovi (jedinke) uvideće, kolike im koristi celina donosi, i kako su njome i materijalno i moralno potpomognuti i obodaćeni, Država stalno traži raznovrsne napore i žrtve od svojih državljana, jer od toga zavisi njeno održanje i njen napredak. Ovo se sve, doduše, može ishoditi od državljana i samom silom vlasti. Ali onda ta sila izlazi kao nasilje, kojem će se državljani opirati, i prvu zgodnu priliku gledaće da iskoriste da se reše i nasilja i vlasti. Da bi se od državljana ishodilo požrtvovanje, mora se kod njih razviti iskrena ljubav prema državi, jer je svakom pravom požrtivovanju čvrsta podloga ljubav; a ljubav je izdašna, i daje obema rukama.

Ali, ljubav kod širokih slojeva naroda ide od delova {pokrajina, i jedinica) ka državnoj celini. Stoga se samo od njih može ljubav preneti na celinu, Prešavši na celinu, ljubav će se Još više pojačati skupnim sadejstvom svih delova, — stvoriće se, pre nego što se i misli, pravi patrijotizam. U duše svih državljan&a biće urezano jedinstveno i duboko osećanje prema državnoj celini, koja nosi lepo i uzvišeno ime: otadžbina, ili domovina, zajednička svim državljanima. A zajednička domovina biće u ovoj teškoj sadašnjosti kao velik i moćan brod na pučini [evropskog i svetskog kaosa), koji će nas sigurno i bez nezd8od4 povesti u davno željenu ali još uvek dosta udaljenu luku integralnogša Jugoslovenstva i ujedinjene Jugoslavije, od Jadrana do Crnog Mora.

Dr. PR. Gjermanović |Bos. Gradiška).

Политички преглед.

Колебање као цринцип, — неутралност као изговор, (О спољној политици Сједињених Држава.)

Од Свјетског Рата наовамо није било догађаја који би тако снажно дјеловао на свјетско јавно мишљење као талијанско-абесински сукоб са позадином сукоба Италије са Лигом Народа и са Великом Британијом. Кад је Мусолини тврдио, да опозицију против Италије буде и организирају антифашистички елементи, он је, у једној демаго-

402