Nova Evropa

Dodaćemo odmah ovde jednu kritičku napomenu, koja nam se čini od velike važnosti. Princip, da se štedi prostor neističući svaki pojam posebice (kao u rečniku) već puštajući da slede jedan za druđim bez obzira na alineju, otežaće ogromnom broju čitalaca upotrebu ovog Leksikona, Poznat nam je odgovor na ovakav prigovor: da bi posebne alineje za svaki pojam {i njegove srodnike) značilo bar deset araka više teksta! Nato mi odvraćamo: da ni to ne bi bio dovoljan razlog, ali da se — na drugoj strani — prostor daje štedeti reduciranjem broja pojmova, odnosno skraćivanjem njihova tumačenja i čitavih članaka. Jer, nigde ne stoji da se u ovakom priručniku ne bi moglo dati i 108.000 protumačenih pojmova, pa da još uvek ne bude iscrpena svetska mudrost; a sve se daje još kraće reći, ı što kraće tim bolje!

Ali, kako rekosmo, ne mislimo upuštati se ovde u stvarnu kritiku ove knjiđe; mislili smo samo da vredi na nju, već ovakvu kakva je, skrenuti pažnju naših čitalaca.

0

Белешка.

Мештровићеве изложбе у Аустрији.

После изложаба у Минхену и у Берлину (види »Нову Европу« за јуни т. г.), превезени су исти Мештровићеви радови — око 60 скулптура и 30 цртежа — у Беч, где је аустријски Културни Савез (Ки! еигђипд) приредио Изложбу у »Набепђипда«-у, кроз пет недеља октобра и новембра. Почасном Одбору на челу био је канцелар Шушниг, а Изложбу је отворио у његово име државни секретар за просвету Dr, Hans Регпфег, који је врло срдачним речима истакао значај оваке приредбе за Беч и аустријски културни живот. Председник »Ки итипа«-а, барон Гбмепћа], изнео је пред многобројне госте главне податке о пореклу уметника и његове уметности, наглашујући са задовољством, да је Мештровић, са својим природним даром, дошао у Беч такорећи као дечак, а да је сав занат изучио у Бечу те из њега отишао као готов мајстор. Иза ових главних говорника стајала је једна омања угледна госпођа, са живим црним очима, која је — под скромним именом »Сезећана ћгепде Масергав епНп дез Ки шитђипдев« — водила све предрадње и припреме око ове Изложбе, те којој управо има Беч да захвали, што је добио прилику након двадесетипет година — видети опет Мештровића. То је госпођа Јојап Јасоћа, једна од данас тако ретких душа преданих култу лепоте и уметности, а у исто време способних да организују и тумаче културне тековине човечанства без обзира на расе и на вере и на све друге споредне моменте.

415