Nova Evropa

o svoje rodoljublje i domoljublje, te koji se muče i rade i stoje na braniku svoje rodne gSrude, dok potpisnici izjave sedeći skrštenih ruku u jugovini, suvereno sude s vrhova olako stečenih visokih zvanja i položaja, Njima se odista može uzeti kao olakšavna okolnost jedino ono što kaže za njih »Otadžbina«: da su svoje uslužne potpise stavili i neznajući čemu će poslužiti i gde će biti eskontovani! Ali zato inicijatori ove izjave dobro znaju šta rade i kome hoće da se preporuče, iako su, kako kaže »Otadžbina« (završujući svoj osvrt na ovaj »Vojvodjanski memorandum«), još jednom »pokazali, da nisu nikakvi psiholozi, i da ne poznaju prava raspoloženja srbijanske javnosti«, koja »ne pati od opasnih parol4, i nije inspirisana nikakvim pokrajinskim vidokrugom« ..,,

Da li je osamdesetorici »najuglednijih Vojvodjan4« i njihovu još »uglednijem« prevodniku iz pozadine, trebala ovaka lekcija od strane Srbijanaca usred Beograda!? ,.. A mi smo napred istakli naročito i mišljenje srbijanske opozicije o akciji Vojvodjan&, koje su mišljenje inicijatori i potpisnici izjave mogli i morali poznavati, Jer se o tome govorilo i pisalo na čitavih šest тезеса рге пјћоуе »izjave«. I sad oni hoće da budu, ili da se bar pokažu, veći srpski i srbijanski patrijoti i unitaristi nego i sami Srbijanci!

Ali, nećemo se duže zadržavati na ovom pokušaju »akcije« osamdesetorice »javnih radnika iz nekadašnje Vojvodine« (kako je ovake i slične »najugšlednije Vojvodjane« nazvao jednom ranijom prilikom jedan njihov drug i sumišljenik, — vidi »Novu Evropu« za decembar 1930: »Gde je mesto Matici Srpskoj), koju je i vojvodjanska i srbijanska Javnost otklonila, kako smo videli, s nekoliko prezrivih rečenica, Mi, koji inicijatore ovakih akcija dobro poznajemo, stavljamo i ovu izjavu u red onih »pohod&« što ih s vremena na vreme priredjuje uvek ista drupa beogradskih Мојуодјапа, sa »jasnom i iskrenom« namerom da ugodi Srbijancima, osobito onima koji su na vlasti; s kakvim uspehom, to smo čuli od Ljotićeve »Otadžbine«. Toj grupi, i njenim »vodjama«, nasedaju onda drugi dobronamerni i ispravni Vojvodjani, koji padnu pod njihov uticaj, »lako mne postoji ozbiljna opasnost da ta štetna alcija uzme šire razmere, mi smatramo za svoju dužnost da prema njoj zauzmemo stav i da kažemo o njoj svoje mišljenje«, Zato smo ovo i napisali. Jer ima паз Мојуодјапа (та i ne bili »najugledniji«) čije je mišljenje, da se ovakim izjavama, kojima se ne čini nikome usluga, samo unosi zabuna u »političku situaciju«, te da njih i njihove inicijatore treba najoštrije osuditi,

O samom pokretu Vojvodjan4, njegovim uzrocima i njegovim izgledima, Sovorićemo prvom prilikom.

M. Ć. 55