Nova Evropa

словенску и државну, па и даље на Балкану! Нека се српско село само што пре организује у духу своје сељачке политичке свести, и потече као снажна матица кроз политички живот и рад Срба. На хрватској страни она већ постоји. Једно село сложиће се брзо са другим. Уз мир у држави, који ће јој донети решење Хрватског Питања, цементираће темеље наше заједнице удружена сељачка политичка снага Срба и Хрвата, која ће у Бугарима наћи убрзо савезнике за мирни развој сељачких милијона Југославије, као и Бугарске, ако не још и за ближу везу. То је моја вера!

Без сељачког политичког препорода код Срба, на првом месту оних у Србији, нема правог ни сигурног решења наших проблема. Зато хрватски народ и чека и чекаће на развој политичких прилика у Србији, где је кључ свих решења. Ето, колика је важност Србијина дела У. О. и њена дужност да поступи храбро, одлучно, негледајући сувише тактички; а када тражи демокрацију, нека наступа демократски.

Ово што сам овде изнео о уређењу говорио сам многим друговима, па и вођама У. О. који знају моје гледиште; а пред српским сељаком нигде нисам крио потребу хрватске аутономије у којој ће и Србин бити нацијонално осигуран. Кроз ово своје гледиште, које је моје лично, нисам постигао решење овог питања, које ће бити резултат заједничких снага У. О., па према томе, може се моје гледиште слободно критиковати и одбацити и од У. О.; али је, свакако пример којим методом искрености треба да се креће наш тешки и важни рад на решавању двају великих наших питања, Хрватског и Сељачког, која потресају државу и траже најбрже решење.

Мислим да сам овим испунио само своју дужност према ствари о којој се ради и према себи.“)

Милан Прибићевић (Загреб).

") У мом статуту ужег Словенског Југа, који је био главни докуменат оптужбе на Велеиздајничкој Парници, стоји овај пасус о државном уређењу: „Потпуно ослобођење Јужних Словена — државно, политичко, социјално, културно, и народносво уједињење у једну заједницу основану на потпуно слободним принципима, равноправну, са очувањем свих оних права и прерогатива земаља и племена у којима Јужни Словени живе, уколико то они траже а уколико та права не сметају уједињењу“. Чланови Клуба били су све млади Србијанци, а само два Србина из прека. Ово показује колико је и тада млада генерација Србије (1907) имала смисла за правилно схватање Хрватског Питања. Али, силни губици које је у борби имала спречили су је да учествује при уређењу Југославије, Нека се не би данашњој Србијиној младој генерацији догодило исто.

110

ПОН