Nova Evropa

Значајно је било овом пригодом држање штампе. »Меџе Хатећег Љебипв«, циришко либерално гласило, најрепрезентативнији лист у држави, на почетку спора заговарао је становиште Италије; али се и он приклонио становишту Владе, т. ј. колебајућем ставу и непотпуном усвајању санкција. Штавише, тај лист коначно пребацује »Нацијоналном фронту«, да уплитањем принципијелних питања (»Неутралност или Друштво Народаг«) увлачи и проблем неутралности у дискусију, и то из посве партијско-политичких разлога! Ова тенденција, да се принцип неутралности држи изван дискусије, т. |. да се не изјашњава ни о подржавању ни о напуштању, веома је значајна за кризу тог швајцарског »инстинкта« неутралности...

Политика саме Владе била је означена смјерницама Лондонске Декларације из године 1920: пред компактним фронтом присташа санкција (у принципу барем) швајцарска неутралност је узмакла; али и то само у принципу, знајући да данашње стање у Средњој Европи не допушта јаке акценте, и да ће Швајцарској бити допуштени изузеци. И док »Меше 2латећег Јебипб« у уводнику заговара официјелну политику учествовања у санкцијама, она у свом привредном дијелу, истога дана и још прије дефинитивне одлуке Владе, оплакује господарске губитке настале услијед примјене санкција, тражећи да се Швајцарској призна посебан положај несамо у политичком погледу него и у привредном. Дне 17. октобра, швајцарски делегат (министар офиск) изјавио је Санкцијоном Одбору, да се његова земља не прикључује потпуној забрани увоза талијанске робе, и код тог становишта Швај| царска је остала (све до конца новембра, када је пристала да се њен извоз у Италију редуцира на прошлогодишњу мјеру. У то су доба престале и транзитне пошиљке преко Св. Готхарда, тако да њемачке пошиљке угљена прелазе отада преко Аустрије. Тек тада је узето у расматрање питање регулисања новчаног промета, у извјесном закашњењу спрам осталих држава. Тако је, на темељу закључка Федералног Вијећа од 18. новембра, Господарски Департман дан касније издао одредбу према којој се сва дуговања лицима домицилираним у Италији имају пријавити до 5. децембра. Колико је Швајцарска против воље учествовала у провођењу санкција слиједи и отуда, што је она врло рано — раније од било које друге санкцијонистичке земље (изузев, можда, Француску) — посизала за оштрим, често и врло оштрим, акцентима; тако напримјер, када је, у фебруару ове године, увођење т. зв. »петролејских« санкција постало вјеројатније, а поводом њих и протумјера од стране Италије, т. ј. повлачење Италије из Друштва Народа, Швајцарска је одмах, на уста свог шефа Департмана за вањску политику (Г. Моте), изјавила да ће се и она морати повући из женевске институције.

120