Nova Evropa

Истодобно с овим преговорима и закашњавањима, тим спасавањем рудимената неутралности, водила се и оштра унутрашњо-политичка борба око обнове швајцарског парламента. Политичка констелација необично нас сјећа на прилике у Француској: и у Швајцарској произилази опозиција противу санкција из десничарско-фашистичких кругова, тако да се Нацијоналном Фронту приговарало, да лозинку повраћаја интегралној неутралности сматра почетком акције за иступ из Друштва Народа. У посљедње вријеме показало се, посве неочекивано, да постоји још једна додирна тачка између вањске и унутарње политике Швајцарске, а то је однос према Њемачкој, или — тачније речено — према Трећем Рајху. За разлику од талијанског фашизма, који је стално понављао своју тврдњу да није »артикл за експорт«, Трећи Рајх је одмах на првом мјесту свог вањско-политичког програма истакао пангерманску мисао, као и тенденцију да такову Царству припоји и све оне земље које су, попут данашњих балтичких држава, своједобно биле под њемачком владавином. Чини се да се ова тенденција њемачке политике осјетила у Швајцарској много више него што се то у иноземству знало, јер се једино уз ту претпоставку може да разумије жестока реакција Швајцарске поводом уморства Густлофа, хитлеровачког комесара за Швајцарску. Негодовање због отмице новинара Јакоба — случаја у којем је побиједило у цијелости становиште Швајцарске — донијело је своје плодове, те је Швајцарска са много више мира дочекала ремилитаризацију Ренаније него било који други сусјед Њемачке, мирније чак и од Пољске, тог наводног савезника Њемачке. Свакако, у овом случају тешко је установити гдје су границе између унутарње и вањске политике, т. ј. да ли је протухитлеровачки правац посљедицом тежње за очувањем неутралности, или је та тежња појачала, ако већ не изазвала, антипатије против Трећег Рајха, или можда дјелују обе ове везе каузално, а да и у једној и у другој швајцарски став налази своју оријентацију наспрам принципа неутралности.

Под утицајем економских обзира и обраћајући пажњу на своју нацијоналну сигурност, Швајцарска и по свом ставу и по ријешењима подсјећа на колебање Сједињених Држава; само што су у Швајцарској амплитуде осцилација мање. Далња једна сличност постоји у томе, што се и данашњи став Швајцарске разликује од предратног само у својој колебљивости, а не у основу, мада су у цијелости одбачене предратне правне и политичке конструкције. И овдје се показује, да профит неутралности постаје од рата до рата све то мањи, тако да се идеји међународне солидарности супротстављају све то слабији економски аргументи. Стога се даје предвидјети, да ће оним часом кад се и прости пук увјери о том

121