Nova Evropa

а не знамо шта желе наши. Је ли то» Упола. У оној другој половини, знамо, али нећемо то да признамо, ни себи, а ни да кажемо другима. То је тај наш политички менталитет незнања и неискрености у исто време.

Ја ћу свој одговор дати у духу оног што тражи гледиште које сам изнео напред. Само, како је простор за одговор ограничен, што мора бити, не могу дати пуну анализу узрока који су довели до садашњице. Спреман сам то учинити други пут, ако то буде потребно, као и осврнути се на све замерке.

1. Који су главни актуелни проблеми унутарње политике Југославије»

Два су главна актуелна питања: Нацијонално (Хрватско) и Социјално (Сељачко).

Нацијонално питање је однос између Срба и Хрвата, а са правом се назива Хрватским, будући да му израза даје трајно незадовољство поглавито Хрвата са својим положајем у држави. Наравно, кроз Хрватско Питање, ако се хоће озбиљно да реши, покреће се и питање Српско. Што се тиче Словенаца и Муслимана, наше крви, они зависе од решења односа између Хрвата и Срба, као главне снаге нацијоналне.

Хрватско Питање, историјски, могло би се поставити и као израз сукоба државне српске немањићске идеје и борбе Хрвата за своју државност. Најборбенији његов представник јесте Анте Старчевић, као тумач и отац пуног хрватског нацијонализма, ван оквира бечког и пештанског, а независан према Србима. Тај сукоб није био у ратовима, али је био у свему другом. Покушаји измирења под капом Југословенства, који су долазили и из идеалних али и других побуда, нису могли проблем решити, па смо се са њим нашли и данас, у првој својој заједничкој држави.

Сукоб је постојао и данас је још нерешен, и између Срба и Бугара, разуме се у далеко јачој мери; пун је и ратова, од Средњег Века до 1915. Бориле су се одвојене две државе, припаднице Балкана, о првенство. И ту је било покушаја измирења под идејом Југословенства, али далеко слабијег значења, па још и са мање успеха.

Колика је сметња за државу нерешено Хрватско Питање, мислим да не треба доказивати. То зна и сваки обични Србин, а камо ли не политичар; зато, будимо само искрени, па нам доказа никакових не треба.

Социјално Питање је однос између главне 80%-не снаге, посебно и заједно, и код Хрвата и Срба, народа радног сељачког и оне друге 20%-не (снаге индустријске, трговачке, банкарске, високе чиновничке, која има у рукама власт, а

102

НЕ а