Nova Evropa

strane uvida ni pristupa, Ali i ono što je izneseno na »sudu«, i što je izašlo u javnost sa procesa u staljinskoj »Pravdi«, dovoljпо је да — pri pomnoj analizi — pokaže potpunu lažnost sve te policijske mahinacije.

Besprimjeran je u sudskoj istoriji već sam način, kako je Ovaj proces proveden: bez svakog prethodnog saopćenja 9 isljedjenju, bez svakih pravnih garancija optuženima pri tom isljedjenju, sa svega četiridnevnim razmakom od objavljenja o sudjenju do samog sudjenja, Pri takovoj brzini, iz inostranstva niko nije mogao da dodje u Moskvu, — ni advokati, ni novinari, Ali i za one u Moskvi, bili su odredjeni neobično strogi propisi za prisustvovanje na procesu. Sam proces vodjen je vratolomnom brzinom: proces koji je obuhvatao šestošodišnju djelatnost nekoliko desetin4 ljudi, medju njima i ljudi koji su dugo vremena vodili sav sovjetski društveni mehanizam, proces u kojem su optuživani za mnoge i teške zločine: cijela stara garda boljševizma, vodje Oktobarske Revolucije, vodje Boljševičke Partije, vodje Sovjetske Vlade, vodje radničkih sindikata, vodje Komunističke Internacijonale, — taj najveći i najtragičniji proces za devetnaest godin4 postojanja sovjetskog režima trajao je — svega pet dana! Vidi se jasno, koliko su se aranžeri bojali da proces negdje ne zapne, da se cjelokupna inscenacija odjedared ne stropošta kao kuća od karata. — Optuženi su bili lišeni i na procesu pravne zaštite; a sud je saopćio, da su se oni sami odrekli te zaštite. Ali, može li ko ozbiljno povjerovati, da se svih 16 optuženik4, bez ijednog izuzetka, dobrovoljno odreknu advokata, da se svih 16 optuženika jednoglasno priznadu krivima za sve krivice za koje ih je prokuror optuživao? »Tajna nad tajnama!« — kliče opet Oto Bauer, pa nastavlja: »Nema na svijetu prokurora koji ne bi zavidio moskovskom prokuroru na opluženicima koji tako revnosno sve priznajul...« I doista, ko nije — kao pisac ovih redaka — prošao kroz sovjetske tamnice, na licu mjesta dugim posmatranjem proniknuo u svu lažljivost, licemjerje i moralnu trulež zvaničnog sovjetskog aparata i društva, tome je бојоуо петобисе до konca shvatiti tu tajnu, iako je stvar jasna kao na dlanu.

Osnovna tačka optužbe bila je: organizacija »trockističkozinovjevskog terorističkog centra«. Izmedju 16 optuženih sedam je navodno pripadalo tom centru: Zinovjev, Kamenjev, Bakajev, Jevdokimov, Ivan Njikitjič Smirnov, Mračkovski, i Ter-Vaganjan, Oni su to i priznali. No i optuženi i prokuror spominjali su kao članove centra još dva čovjeka: Kukljina i Sikoljnjikova; zašto oni nisu prisustvovali procesu? Oni su obojica u Rusiji, u rukama GPU. Svaki sud, koji pretenduje na bilo kakvu objektivnost, morao bi izvesti pred sud i ta dva člana centra. Obiašnjenje neizvodjenja može biti samo jedno: tu dvojicu G PU

292