Nova Evropa

Stvarno, za vreme vojničkog komunizma, na čelu Rusije bili su ljudi sa ubedjenjem, da se u staroj Rusiji nisu dovoljno razvile progresivne sile, te da nisu stvorile materijalne uslove da se ta zaostala zemlja preobrazi u socijalističku državu, — oni su verovali u bankrotstvo Ruske Revolucije ako ona ostane usamljena. Zato su sav osvojeni aparat države stavili bili a službu Treće Internacijonale i, poput kockara, vodili jednu ekspanzivnu spoljnu politiku, stavljajući svu nadu u »blisku socijalnu revoluciju« u susednim državama, koje su imale napredniju privrednu strukturu i stvarniji osnov za socijalan preobražaj. Njihova vera bila je »svetska permanentna revolucija«. Ти зуоји veru oni su bili ubrizgali u najsitnije delove nove državne арагаture: Cik i Sovnarkom postali su panduri Treće Internacijonale, t, j. Sovjeti kao da su bili ugušeni u naručju Partije. Medjutim, piramida sovjetske vlasti, ta nova drža vna organtzacija, koja je u početku bila samo upravna vlast, s vremenom je obuhvatila i svu privrednu delatnost u zemlji, Industriju je nacijonalizovala, takodje i poljoprivredu, skupivši je kolektivizacijom u »kolhoze« i »sovhoze«. Svojim stvaralačkim pravom i svojim upravnim naporima, Sovjeti su postali i ekonomski organizmi zemlje kao organizatori rada, oni su pokrili sva polja društvenog života, — i tako prestali da budu sredstvo Partije. Partija oseća da je izgubila prvenstvo u zemlji, i već početkom prve Pjatiljetke ona, pod pritiskom Sovjeta, izbacuje iz svoje sredine neizlečive hazardere: Trockog, Zinovjeva, Kamenjeva, Jevdokimova, i druge.

Ovi, medjutim, nisu mirovali, ostavši u snovima o povratku stanja iz vojničkog doba komunizma, kada je država bila samo prirepak Partije-i njeno sredstvo za potpaljivanje »svetske revolucije«. Stvorili su zaveru u zemlji i van nje (gde su imali podršku nacističke policije) i stali da ubijaju visoke sovjetske funkcijonare, počevši sa Kirovim, predsednikom Lenjingradskog Sovjeta, Namerili su da ubiju ı Staljina, toša »izdajnika Partije«, da bi stvorili nered, te da se ponovo dočepaju vodjstva Partije i da ovoj potčine državu t.j. Sovjete. Smeli su s uma činjenicu. da su Sovjeti daleko jača i savršenija politička struktura od Partije (sovjetsku, t,,, državnu vlast stvara devedeset milijona. a partijsku samo jedan milijun birača), i da je ргоћијаја газуавда тобибпоз! родугбауапја Зоујећа Ратиј. Tako je zavera otkrivena, a njeni vodji svi pohvatani {sem Trockog), i svi su, još u istražnom stadiju, priznali svoju krivicu. Ali, dok su bili u istražnom zatvoru, njihovi tajni sledbenici radili su preko novina koje su, u to vreme, širom bile otvorile svoje stupce slobodnoj diskusiii o novom sovjetskom Ustavu. Tako (jula meseca} jedan piše u»Večernjoj Moskvi« :...»Novi Ustav tačno sadrži ono što smo mi izvojevali. Ali treba, po mome mišljenju, da objavi naš k ra jn ji cilj jednim specijalnim članom: S S S E

322

O U O