Nova Evropa

успостављали пословне односе или чак склапали и конкретне послове. Утолико прије су потребне овакове изложбе данас када је, за разлику од предратних прилика, међународна трговина спутана раније непознатим ограничењима високих царина, извозним и увозним забранама и формалностима, ограничењима у плаћевном промету, и. т. д.. Будући да је данас тенденција у економској политици свих цивилизованих држава, да се форсира што јача привредна аутаркија, то у таковим приликама међународна трговина бива све мања и своди се на промет неопходно потребних артикала и индустријских новости; кидају се постојеће привредне везе, стварају т. зв. »нацијоналне« продукције, а трговина све мање ради на вањском тржишту а све више на измјени робе унутар царинских граница. Кад су дакле прије, за вријеме слободне међународне трговине, међународне изложбе биле потребне привредном свијету, онда су оне — наравно — још потребније данас, кад привредни свијет у појединим државама има све мање прилике да дође до међусобних контакта.

Донекле се ипак данашње изложбе узорака и робе разликују од предратних. Оне су давале подједнако прилике домаћим и страним интересентима да се упознају с изложеним производима. Данас су изложбе без ограничења само за домаће интересенте, док страни интересенти долазе у обзир једино за артикле који се могу увозити у дотичну земљу, или као интересенти за купњу и експлоатацију патената и лиценца. Странце дакле могу интересирати само техничке новости и купња оне робе која је — и крај свих данашњих ограничења међународне трговине — могућа. Зато се у посљедње вријеме и развијају више специјалне изложбе, и то специјалне по покрајинама, и специјалне по скупини производа. Специјалне регијоналне изложбе настоје користити трговини са најближим сусједним државама, с којима је трговина још могућа; а специјалне стручне изложбе настоје на једном мјесту приказати стање развоја једне једине гране продукције (напримјер, аутомобила, пољопривредних стројева, радио-апарата и потрепштина, и. т. д.). Овакове специјалне стручне изложбе се и приређују само у средиштима дотичне индустрије. И једна и друга врста ових изложаба губе све више од свог интернацијоналног значаја, те постају све више локалне, регијоналне, и стручне. Услијед овога се и јављају од времена на вријеме свјетске, »империјске«, колонијалне, и сличне, изложбе, које имају намјеру да обухвате што већи број земаља и да на тај начин даду нов подстрек спутаној и смањеној међународној трговини и упуте је новим правцима.

329