Nova Evropa

Уметнички преглед.

Путеви Руског Балета,

Руски балет ступа у треће стољеће свог славног живота. Врхунац умјетничког развијања достигао је у предреволуцијонарној Русији, — тада је добио и свеопће свјетско признање. Ове своје раније успјехе развио је и проширио и његову славу слушамо данас по читавом свијету, понајвише баш у наше тешке дане. Његове представе постале су прави догађаји, те испуњују и највеће дворане, изазивајући усхит безбројних гледалаца. У многим државама (напримјер у ОБА, Енглеској) оснивају се посебна друштва »Пријатеља Руског Балета«, отварају се посебне студије и школе под вођством руских балетних умјетника, мијењају се и сами погледи на ову танану и фину умјетност, стварају се нови умјетничко-кореографски прваци; чак и књиге о руском балету изазивају огроман интерес, који се каткада претвара у праве сензације. Тако је недавно изашла у Лондону таква једна књига, кнеза П. А. Ливена, под насловом »Рођење Руског Балета« (»Тће birth of the Ballets Russes« 1936). PyckH балет у иноземству донесен је и води се искључиво од руских емиграната, који — лишени моралне подршке своје домовине и материјалних средстава — постоје организовани приватном иницијативом, па је несумњиво да се њихов успјех темељи на умјетничкој вриједности самог руског балета.

Главне су врлине рускога балета: продуховљеност, и нацијоналност. Те је црте врло добро запазио и фино изнио још Пушкин, који је балету посветио неколико чувених стихова у свом пјесничком роману »Јевгениј Ањегин«. Руски балет није своју савршену технику претворио у хладну вртоглаву виртуозност, у њему је техника само средство и оквир за изражај проживљавања. Уз то у њему јасно долази до израза народност, суштина и ширина нацијоналне руске душе. »Руска Терпсихора родила се је у сељачкој колиби, те је сачувала чврсту везу с народном стихијом«, — вели темељити познавалац и критичар балетне умјетности Ј. Семенова (»Посљеднија Новости« од 7. 1. 1986). При свем том, не треба сметнути с ума да се руски балет, као уопће руска позоришна умјетност, родио у старим приватно-властелинским казалиштима, гдје су сељаци састављали само кадар глумаца, док је умјетничко и административно вођство било готово потпуно у рукама властелина, односно дјеломично у рукама од њих позваних страних сценских редитеља. Ипак су, при изради суштине и коначног карактера руског балета, главну улогу одиграли нацијонална душа и народни живот, који су тако тијесно међу собом повезани. Тешки живот ру-

331