Nova Evropa

strankama osećala se izvesna sklonost za približavanje Austriji Od dolaska kralja Petra pa sve do carinskog rata, u Srbiji je bilo raspoloženja za sporazum s Austrijom, ali Austrija ili nije htela ili nije umela da se tim raspoloženjem koristi,

Kakvo je bilo lično Pašićevo držanje u austro-srpskom sukobu? Predan Rusiji, on nije mislio da sme išta preduzimati na bliskom istoku sve dok je Rusija zauzeta na dalekom istoku. On je u toku 1904 — u više mahova — nudio Austriji sporazum, i to više ili manje na istoj osnovi na kojoj je sporazum postojao i za vlade kralja Milana. Austrija se nije niukoliko odazivala Pašićevim ponudama. Carinski rat s Austrijom vodila je Pašićeva Vlada, i to je uzrok da je Pašić i pred srpskim javnim mnenjem i kod austrijske diplomatije obeležen kao glavni protivnik Austrije. Carinski rat bio je velik rizik za sve srpske privrednike, počevši od krupnih izvoznik4 i uvoznika pa do sitnog seoskog gazde; carinski rat, bar u prvo vreme, iziskivao je od cele zemlje izvesne žrtve; zbog toga, carinski rat mogla je s uspehom voditi samo jedna stranka koja je pod svojim uticajem držala biračko telo i Javno mnenje. Radikali su bili takva stranka, ali ni oni nisu mogli voditi carinski rat bez jednog šefa koji bi imao odvažnosti i istrajnosti kakve se traže za svaki rat, pa i za carinski. Te osobine nisu oskudevale Pašiću; on se pokazao za Austriju isto onako opasan protivnik kao nekada za kralja Milana, i zbog te svoje borbenosti uspeo je da veže svoje ime za carinski rat,

IV

Aneksijona kriza nije zatekla kao srpskog Ministra Spoljašnjih Poslova Nikolu Pašića, nego Milovana Milovanovića, Kao skoro ceo svet u Srbiji, tako ni Milovanović nije verovao uveravanjima austrijske diplomatije, da Austrija, posle izvršene aneksije, ne misli tražiti ništa više na Balkanu. Naprotiv, Milovanović je držao da je aneksija samo početak jedne veće austrijške akcije, koja bi imala da se završi zauzimanjem Soluna, Po pisanju austrijske štampe, izgledalo je da se u austrijskim vojnim krufovima ne smatra više da put za Solun vodi preko Novopazarskog Sandžaka; a napuštajući taj put, Austrija je mogla ići na Solun samo preko Srbije. Po Milovanovićevu mišljenju, Austrija je stalno pogoršavala odnose sa Srbijom zato da bi u danom trenutku imala spreman povod za rat. U opasnosti od Austrije, Srbija se nije mogla pouzdati u Rusiju: diplomatski poraz koji je Rusija pretrpela u bosanskom pitanju, bio je dokaz da se ona još nije oporavila od Japanskog Rata, i da vaspostavljanje njehe vojne snage još nije dovršeno. U nedostatku ruske potpore, Milovanović se starao da obezbedi svojoj zemlji potporu ostalih balkanskih država, a u prvom redu Bugarske:

386

а ши