Nova Evropa

_ Трагедија Шпаније,

Пре пет година, на овом истом месту, објављен је један напис о судбини једног народа, коме је уредник овог часо· писа дао наслов »Пример Шпаније« (»Нова Европа« од 26. септембра 1981). У томе чланку ограничио сам се нато да, потакнут једном изреком грофа Кајзерлинга — да »Шпанија етички стоји на челу данашњег европског човечанства« —, изнесем у главним потезима проблем Шпаније кроз цело Х1Х столеће, на темељу сјајног есеја савременог шпанског филозофа Хосе Ортеге и Гасета »Бескичмена Шпанија«. У том је есеју одиста дошао до израза цео суштаствени и основни проблем шпанске трагедије; он даје пуну и тачну слику дубоке драме шпанског народа, који се и данас бори за цело човечанство, и који — кроз своју унутрашњу борбу — проживљава оно што ће ускоро — како се чини — да постане драмом васколиког човечанства. Али још и пре тога, анализујући унутрашњу драму највећег живућег Шпанца Мигуела де Унамуна (»Нова Европа« од 26. марта 1926), покушао сам да истакнем проблем Шпаније, који данас побуђује несамо интересовање европских интелектуалаца већ и најширих маса народних.

Проблем Шпаније не датира од јуче; нити ће се закључити данас или сутра. Данашња трагедија Шпаније превазилази опсегом ранија генералска пронунцијамента и карлистичке побуне ХТХ века, — она улази у склоп целокупне западно-европске драме, која је започела са Револуцијом, а која се тек сада окончава у круговима старих латинских земаља средоземне Европе. Јер Шпанија је, како је једном приликом згодно рекао Салвадор де Мадаријага, »водећа нација историје, када се свет бори за духовне принципе, за "јединство противу разнородности, и када се ставља у питање оно богатство које се налази у душама«. Положај Шпаније у ХИТ столећу, у Европи, био је исто тако трагичан као сад, али, у исто време, био је и пресудан. Пренесавши своју унутрашњу верску борбу на европски план, Шпанија је раздвојила Европу на два верска табора, издигавши барјак милитантног католицизма у борби противу Реформације до толике мере да је Европа тада огрезла у крви. Постављена на најудаљенијем крају Европе, загазивши великим делом свога тела у Африку, одакле ју је стално тукао ислам, Шпанија је на Иберском Полуотоку живела у једној својој специфичној борби, чије је одјеке Западна Европа слушала само кроз Сида, Сервантеса, у Светој Терези, у Калдерону, у Ел Греку, у Веласкецу и у Гоји, у конквистадорским напорима који су, једног дана, ишчезли, утопили се у фантастично играње са

390