Nova Evropa

zam; pa su akti terorizma i sabotaže stalno na dnevnom redu i u S.S.S.R.. Tamo se, kaže Žid, boje nemačke opasnosti; + s pravom, Samo, da li su spremni da se njoj suprotstave kao što treba? Da li se neće grdno osvetiti preterano samopouzdanje i nedostatak kritike, utiranje svakog trađa opoziciji, i svake manifestacije slobode, kao i suzbijanje svakogš nezadovoljstva u unutrašnjosti narodno8 orđanizma? To je najkrupnije pitanje koje se postavlja i nameće prilikom čitanja ove sugestivne i poučne knjižice, te zbog kojega svako ko voli Rusiju, svaku Rusiju, oseća i trpi toliki strah za njenu budućnost.

Dr. A/ebsije Jelačić. ПЦ

Нема потребе да се нарочито задржавамо на чињеници негдашњег обраћења Андре Жида на комунистичку доктрину. Имао сам прилике, да на овим истим странама покушам интерпретирати оно што је, по мом мишљењу, могло да значи то Жидово обраћење. Данас дугујем читатељима овог часописа образложење повратка Жида из Русије, те његова разочарања у земљи за коју је веровао, да је једина у стању да оствари велику утопију људи: човечанства.

Дубоки разлог који је Андре Жида одвео комунизму, било је његово незадовољство с искуством хришћанства. Уочивши да је хришћанство настрадало и неуспело у својој примени, Жид је видео у комунизму могућност остварења еванђеоског навештења, које је одмах након Средњег Века прекинуто несрећним развојем хришћанског искуства. Жид је вукао своје порекло из символизма, из једне генерације која је у естетском и сенсибилном рафинману видела могућност индивидуалног иживљавања; из једног сасвим александријског перијода, у којему је индивидуални еготизам надвишавао све остале преокупације. Он је, затим, нарочито после Рата, сишао на земљу и осетио толико важност човека и мноштва, да му се је Совјетска Русија учинила јединим кутом земље у коме је ишчезло све што је конформно са баналношћу и са бирократизацијом живота. Антиконформист, Андре Жид је веровао, да је конформизам западне буржоазије отровао праве изворе живота и загорчао сваку вољу људи за животом. Он је зато осећао потребу поновног зароњавања у људско и у човечанско. То су били битни разлози Жидове конверзије на комунизам.

Међутим, кад се Жид, пре неколико месеца, вратио из Русије, боравио сам баш у Паризу, и није ми остала незапажена пресија која је тих дана вршена на Жида од стране његових дојучерашњих комунистичких другова, да не објави своје импресије, своја разочарања, и свој очај. У предговору свога »Повратка из СССР«, Жид на тај притисак овако

14