Nova Evropa

одговара: »Ако сам се пре преварио, најбоље је да што пре признам своју грешку; јер ја сам овде одговоран за оне које би моја грешка могла да заведе«. Оно што њега више свега интересује, то није Совјетска Русија, »то је човечанство, његова судбина и његова култура«. Зна се, да је Андре Жид, раније — на конгресу писаца у Паризу и на погребу Максима Горког у Москви (на Црвеном Тргу, пред Љењиновим Маузолејем) —, изјављивао: »Судбина културе везана је у нашим душама са самом судбином Совјетске Русије, ми ћемо је бранити«. Сада, на повратку из Русије, он се боји да су његове претпоставке остале ван стварности. »Сумњам« — каже — »да је и у једној другој земљи данас, чак и у самој Хитлеровој Немачкој, дух мање слободан, понизнији, страшљивији и застрашенији, поробљенији... У Совјетској Русији унапред је усвојено и једном за вазда утврђено, да о свему и ма о чему може постојати само једно једино мишљење Конформизам избија ту из нове буржоазије, која је успела да се створи и која грца у стези нових верига, закона, формула, и предрасуда: — »Уосталом, онамошњи свет има тако скројен дух, да му је свака саобразност лака, природна, неосетљива, толико да ја просто верујем у искреност његова држања... Кадгод сам разговарао са каквим Русом, било ми је као да са свима њима разговарам ... Калупљење њихова духа започиње већ у најранијем детињству... Након толиких месеца напора, после толико година, могли смо се оправдано запитати: Хоће ли, коначно, моћи уздићи мало главег Али не! — Њихова чела нису никада више погнута...«

Каква је Русија, коју је Жид видео у сталном контакту са народом, са радницима, и са омладином» — Жид вели, да је уживао »тренутке дубоке радости« у дотицају са младошћу Совјетске Русије, осећајући потребу да заплаче при помисли на све оно што се збива на Западу, у Паризу, у Берлину, у Риму. Оно што му се највише свидело и што га је најдубље дирнуло у савременој Русији, то су такозвани »паркови културе«, одморишта за раднике, за децу и за омладину, које опширно описује. Као нешто нарочито и сасвим своје врсте спомиње и село Болшево, установљено од Горкога, насељено искључиво од бивших убица, злочинаца, и криминалних типова, које је избацило људско друштво; Жид »Кривотворитеља« и »Иморалиста« сав је ту у томе осећању са људима осуђенима од људи. Иначе, на децу се у Совјетској Русији обраћа највећа пажња; она су добро негована, лепа и здрава, интелигентна, и добро одевена: нова Русија ту настаје и рађа се. Враћајући се из Петрограда у Москву, беда и несрећа Москве осећа се јаче и потресније; куће и зграде су ту, уз ретке изнимке, ружне и неукусне, страховита изједначеност влада у свему. Човек се губи и ишчезава