Nova Evropa

међународне спорове«. Закључак: створен је један фламански сепаратизам, који је спреман да стави на коцку и егзистенци ЈУ саме државе; и док је фламски нацијонализам улазио у иборе са јасном вањско-политичком лозинком »Los van FrankгјК!«, стајале су остале партије дезоријентиране: остало је нејасно што треба чинити. |

Ни сами избори за Парламенат нису донијели никаково ријешење: установљен је додуше јак пораст фламанског утјецаја; али и рексизма — нове клерикално-фашистичке странке (назване »рексизмом«, јер је раније имала у имену ријечи »Christus Rex«) —, која је изразито антисепаратистичког значаја. Ипак је и она искориштавала нервозу изазвану досадашњом вањском политиком. Тако су из вртлога фраза о добровољној неутралности и о повратку ранијој неутралности, произашли незадовољство, неповјерење, пометеност, и страх; а сви су ти осјећаји још појачани парадоксима става европских велевласти према сукобу Италије с Друштвом Народа, и према грађанском рату у Шпанији. Кад је Ворошилов запитан, како он замишља евентуални њемачко-руски рат (будући да нема заједничких њемачко-руских граница), одговорио је — алудирајући на пријатељство Њемсчке с појединим сусједима Русије —, да ће доћи до »испосуђивања граница«. Грађански рат у Шпанији добија доиста, услијед интервенција у корист обију странака, све то више вид њемочко-талиЈанског рата против Русије, — рата с испосуђеним границама, с испосуђеним територијем, с испосуђевим војницима. Тиме је и Белгија добила конкретне. представе о томе чега се има бојати —: да буде испосуђен њен териториј за рат између

Њемачке и Фронцуске и Велике Британије!... У тој атмосфери се Белгија, схватљиво, није хтјела приклонити француском становишту: да је један Локарно без Њемачке бољи од никакова, већ је Белгија пристала на енглеске предлоге О одголи. — чиме је одгођено ствграње једне политичке организације која би Белгији могла дати извјесне гаранције за њену сигурност, без нових алеаторних веза и обавеза.

Коначно је, у октобру, дошло до првог разбистрења си: туаците. ТТриголом економских преговора вођених у Женеви (0 сразмјерности валута), повелени су и политички розговори измећу предсјелника Фпогнцуске Влале Блума. сопијалисте. и

белгијског Министра Спољних Послова Спока, социјалисте,

и том зголом обави!ештена те Француска, да ће Белгија уче: ствовати у једном Локорну бр. 2 једино уз увјет, да [0] буде загарантована неутралност и да буле разријешена обовеза ла за друге потписнице истог пакта преузме какове гарзнције; осим тога требала би да и Холанлија приступи том Локарну бр. 2. Напокон се (15. октобра 1936) сам Краљ Леополд Е изјаснио у прилог политичке неутралности: он додуше није ишао тако далеко да би затражио прекид оних веза које су

42

Пн