Nova Evropa

international politics«), dakle posvećena opštim problemima i medjusobnim odnosima naroda i država, dok druga (»Inside Europe«) daje portrete pojedinih državnika i vodja damašnje

Evrope, neuastručavajući se da indiskretnom rukom otkrije za-

vese i sa njihovih ličnih ı intimnih veza i doživljaja. Mora se priznati, da se na ovaj način, u današnjim političkim prilikama, često brže i lakše dolazi do »istorijske istine«, nego kroz labirinte dokumentarne gradje i arhivsku prašinu. U svakom slučaju,

obe ove knjige — iako sa raznih gledišta — pružaju podatke iz

prve ruke, i ujedno vrlo zanimljivo štivo, svakome ko se, i mimo dnevnih novina, hoće da upozna izbliže i dublje sa glavnim činiocima ı činjenicama političkog zbivanja ovoš našeg uzbudljivog vremena. 1.

Grof Sforca, koji je pre nekoliko godina objavio svoje

А ;

»Tvorce moderne Evrope«, a zatim knjigu o evropskim diktaturama, u OVOJ nOVOj radnji slika pozadinu svojih ranijih portreta i studija. Počevši od pitanja krivice za Rat, koje je u posleratnoj političkoj književnosti zauzelo najprvo i najobimnije me-

„ sto, pa sve do problema Španije i krize nacijonalizma, i dalje

— do večnog zaključka u časovima neodredjenosti i strepnje: »Šta sad?« (»Норе ог Despair?«), — ovaj ugledni državnik »bez . zemlje« želi da poveže fundamentalne medjunarodne probleme savremene Evrope i da nagovesti mogućnosti njihova rešenja, u stalnoj nadi — koja počiva na vlastitim zapažanjima i neposrednom dodiru s ljudima i stvarima O kojima piše — да рознупов | rešenja !та, 1 да се зе slobodni, ili oslobodjeni, Evropljanin danas-sutra ipak probiti do njega, Jer — kako kaže pesnik — »ko život voli, taj drži život u svojoj ruci«... i Džon Gunter, jedan od najsjajnijih američkih stranih do- pisnika — kako to, po američkom običaju, ističe sam izdavač (Harper & Bros.) na omotu knjige —, »objašnjava unutrašnje • uticaje političkoga „džumbusa' u Evropi, skidajući maske s vode ćih ličnosti kao pojedinaca i njihovih istinskih medjusobnih r одпоза«, Fašistička Nemačka — za Hitlerom i njegova dva Ve- lika G-a — vodi, a knjiga svršava sa Staljinom i ljudima oko,c njega. Pisac sam veruje, u uvodnoj reči, da nije zanemario ni važne političke, verske, nacijonalističke, pa ni ekonomske тоmente i faktore; ali priznaje, da glavnu važnost daje ličnostima. .i Uz velike diktatore {ili bi, možda, bolje bilo reći: diktatore nas veliko?) — Hitlera, Musolinija, Staljina, — dobili su svoje u ovOo}iic knjizi i manji »vodje« i prvaci, kojima obiluje današnja Evropa;i; a uz njih i njihovi najbliži saradnici, __ saradnici na Чобги i zlu) na opštem poslu i kod kuće. Tu su, naravno, pojedinosti čestoo važnije i karakterističnije od krupnih činjenica 1 dosšadjaja.. Zato je ovaku knjigu teško prikazati, — nju treba čitati. |