Nova Evropa

Оставићемо пострани читаво предбољшевичко доба пушкинизма, којему су на челу стајали В. Л. Моздаљевскиј, П. Е. Шћогољев, и Н. О. Лернер (сва тројица већ мртви), а задржаћемо се само на посљедњим двим деценијама, откако је бољшевичка револуција растурила руску интелигенцију по читавом свијету. Упркос неповољним приликама за интелектуалан рад и у Совјетској Русији и међу Русима у емиграцији, пушкинизам се — зачудо — баш у ове године нарочито развио. Садашњи Пушкинов јубилеј тому је најбољи доказ. Из огромне литературе која је везана за Пушкиново име која се углавном може подијелити на четири групе: умјетничка дјела, научне расправе биографског карактера, критичко-историјски радови и извори, и издања Пушкинових дјела, — издвојићемо овдје само неколика дјела карактеристична у једном или другом смислу, или нарочито занимљива,

Међу умјетничким радовима, са Пушкином као јунаком, истакнућемо роман Јурја Тињанова: »Пушкин«. Писац потпуно влада комплицираном техником научног истраживања, а и талентиран је белетрист, са довољним искуством; досад је написао два биографска романа: »Кјухља«, о познатом Пушкинову пријатељу, и »Смрт Визир-Мухтара«, о Грибоједову. Обадва су имала велик успјех. О свом новом роману Тињанов, у предговору, каже: »Мако мој Пушкин: не може потпуно да замијени научну биографију пјесникову (које досада немамо), ипак даје пјесников животопис у толикој мјери, да елементи фантазије улазе тек у минималним порцијама, колико је неопходно потребно за умјетничко дјело«. Писац је успио продријети у саму срж онога доба, схватити и приказати своје јунаке који живе у тој историјској средини. Осим тога, они су у роману приказани као живи људи, са својим интересима, својом вољом, и својом индивидуалношћу. При свем том, код све своје личне објективности, писац је ипак морао да задовољи, бар у најмањој мјери, и захтјевима марксистичке идеологије, па се при сликању »феудалног« живота морао послужити појачаним тамним бојама, што се коси с историјском истином. Срећа што ову лако примјетљиву тенденцу сваки читалац може да одстрани и избрише попут лагане прашине. Не мању похвалу него Тињанов заслужује и истом ових дана изашли роман Ивана А. Новикова: »Пушкин у Миха|ловском«. Опет биографски роман, или — како Французи веле — »романизирана биографија«. Комплицирани предмет Новиков рјешава на тај начин, да предност даје биографском материјалу, јер од њега прави несамо скелет него и већи дио саме приче из које гради роман. Одлично познавајући дјело Пушкина, вјешто се њиме користи; а ослањајући се готово искључиво на чврсте биографске чињенице, не