Nova Evropa

шенаца« био је савршено бесправан. На УП Конгресу Совјета (у 1935), општи број »лишенаца« ценио се на 2,5% (што је на 91 милијон бирача давао цифру јачу од два милијона); сада је устав амнестирао ова два милијона бирача, што је благотворно деловало и на њихове породице.

Нови устав уводи и нове принципе од великог друштвеног значаја: право на рад, право на стицање гарантованог рада, право на обезбеђење старости, и право на образовање; сва ова нова права установљена су за све грађане, без обзира на њихово »социјално порекло« и »прошлу делатност«. Устав прописује и законску заштиту »личне својине грађана на њихове дохотке од рада и штедње, стан, кућу, и тгд.; затим уводи тачно опредељење појма својине свих врста: државне, друштвене, и личне. Напоредо са вишеструким врстама својине установљене су и одговарајуће врсте привреде, у чијем се броју допушта »ситно лично привређивање инокоских сељака и занатлија, засновано на личном раду«. Цео тај систем својине и привреде мора ући у економски план који одобрава Врховни Совјет.

Нови устав поставља тачну границу између законодавне, судске, и извршне власти, т. ј. уводи начело поделе власти. То начело значи, да за три основне функције државне власти треба употребити различне органе: онај који издаје законе не треба у исто време да суди и управља, — и обрнуто. Тиме Совјетска Русија хоће да покаже да је и правна а несамо социјалистичка држава.

Нови устав ниједном речју не спомиње ОГПУ, коме је у прошлом уставу била посвећена посебна глава. Члан старог устава који предвиђа »право прибежишта у Русију свима иностранцима подвргнутим прогону због револуцијонарне делатности«, измењен је и проширен садањим уставом овако: »СССР даје право прибежишта иностраним грађанима, прогањаним због одбране интереса радника, због научног делања, због нацијонално-ослободилачке борбе«. Ранији устав изрично је давао сва политичка права иностраним радницима на територији СССР, док нови то нигде не спомиње; нити спомиње да је совјетска власт »интернацијонална по својој класној природи«, као раније.

Нови совјетски устав разликује се од свих осталих светских устава тиме што је динамичан а не статичан; а од пређашњих совјетских устава, што је диктатуру пролетаријата заменио радним парламентаризмом: у њему нема више чемерне револуцијонарне мржње и негдашњег бунтовничког слепог ентузијазма, — он хоће да је кристализовани израз завршеног великог дела у земљи, и зато се обраћа не непријатељским политичким партијама, не старим ривалним социјалним класама, већукупном совјетском становништву. Он

103