Nova Evropa

је усмерен ка стабилизовању унутрашњег живота Русије, ка привођењу на правни и нормални колосек револуцијонарног процеса, и нада све ставља идеал отаџбине, подједнако драге свима. Његов члан 133 гласи: »Одбрана отаџбине је света дужност сваког грађанина СССР. Издајство отаџбине, гажење заклетве, прелазак на страну непријатеља, оштећење војне снаге државе, шпијунажа у корист иностраних држава, — кажњава се свом строгошћу закона као најтежи злочин«. · У радној демократији, уставотворна власт извире у народу и установљава све друге власти, па и органе који ће устав начинити обавезним. Нови совјетски устав, у своме 126 члану, опредељује састав, задатак, и улогу Комунистичке Странке на овај начин: »Најактивнији и најсвеснији грађани из редова радничке класе и других привредних слојева уједињују се у Комунистичку Партију СССР, која се појављује као предводнички одред посленика у њиховој борби за утврђење и развитак социјалистичке државе, те значи руководно језгро свих радних организација, како друштвених тако и државних«. Дакле, устав уништава појам диктатуре пролетаријата, а владајућој партији даје функцију гаранта његове правилне примене, његова остварења. Сада у састав партије могу ући само најистакнутије производне снаге совјетских грађана, као одговорни јемац да ће динамични устав бити и остварен. Режим радне демократије ослободио је совјетски систем од диктаторског духа, који му је била узбризгала бољшевичка партија, од мртвачке докрине комунистичке диктатуре, чији је фатализам и економски аутоматизам онемогућавао социјалистички изграђивачки активитет у Русији. У процесу свог револуцијонарног развитка, и пред навалом нових задатака, свесавезна Комунистичка Партија — BKTI(6) — преживела је велику еволуцију и показала да није окамењен и непроменљив организам. Наместо свргнутог Цара из упокојеног самодржавља ступила је била БКП(6), такође неподвргнута под правни поредак нове државе, стављајући цео систем совјетске власти у зависан положај према себи. После 5. децембра, ВКП(6) је коначно престала да буде једна спољашња међународна снага која диктаторски делује на совјетску државу, правећи од ње извозника »светске перманентне револуције«. Напротив, сада је ВКП(6) уставом опредељена као унутрашња снага државе, подведена такође под правни поредак совјетског режима радне демократије. Досада је Комунистичка Партија бољшевика била у служби диктатуре једне класе; сада прелази у службу радне демократије совјетске Русије, која иде путем социјалистичке изградње. Данас се у свету врши процес социјално-политичке поларизације. Углачане су све размирице код реакције, — она се уједињује. Исти се процес изводи и на супротној страни. Со-

104