Nova Evropa
Nad grobom Puškina, |... Tedn-x, Kak первуго лобовв, Poccim cepane He sa0yneT . ·
Tioraues (1837)
Na putu ka Golgoti kojim je išla istorija Velike Rusije, na рши бде зи se večite borbe s Azijom i Evropom van nje isprepletale sa beskonačnim unutrašnjim ratovima, usled kojih i danas još stoje lokve krvi u srcu ruske zemlje, a na koje se nadovezuje i krvava savremena stvarnost, koja — prema rečima Marksa-Ljenjina — nosi sve oznake religijoznih, staroverskih, borba: apstraktnost, misticizam, i sadističku ubilačku netrpeljivost, — na tom mukotrpnom križnom putu ruskog naroda susrećemo dva neizmezno velika, svetla i u mnog8ome kongenijalna imena: car Petar, i Puškin. Bilo je mnogo sličnosti u njihovoj pojavi: i jedan i drugi kratko su hodali zemljom, ali su mnogo uradili; i jedan i drugi znače epohu u ruskom životu, i jedan i drugi su kule-svetilje za ruski narod; i — konačno i jedan i drugi nisu imali mnogo sreće u svom ličnom doživljavanju, Odavno je nastala klasična izreka: »Petar je izazvao Rusiju, a ona mu je odgovorila — Puškinom«. Ali, dok rad velikog reformatora nosi obeležje teškogd i mučnog napora, dotle kroz pesnikovo delovanje struji laka i čista, umirujuća ideja spajanja neba, sa zemljom u čovekovoj duši,
Sa primesom južnjačke krvi u žilama po majci (jedan mu je predak bio Arapin, — prema jednoj duhovitoj dosetci pesnikovih suparnik4, dobavljen »za bocu ruma« od Petra Velikog), Puškin je po muškoj liniji nosio u krvi svu slavu, a i neslavt, roda čije se poreklo krije u magli doba čuvenih bitaka kod Pejpusa i Ladoše, za vreme Aleksandra Njevskog. Izdanak slavnog bojarskog roda, dokusurujući dedovske zaostavštine, on je burno kao vihor prošao kroz svoj kratki život, pun protuslovlja, Jedan od najreligijoznijih ruskih pisaca, on se prekonoć pretvara u atejista, i dobija zato prošonstvo. Plemić i kolenović, duboko-patrijotičan, pre konzervativan negSo liberalan, on -— na prvi glas o decembarskom ustanku — juri u prestonicu; ali zec spasava Rusiji genija: on seče Puškinu put, i sujeverni pesnik vratio se kući! ,.. U tridesetim godinama života, željan kuće i mira, sa denijalnim planovima u duši, on traži sebi saputnicu; Tatarka koja mu je prorekla, takoreći u oči мега ђе, »ровђеђ od vlastite Žene«, nije ovog puta spasla pesnika: пјебоуа. >тладопа« ! пјебоу »апдјео« u liku Natalije Nikolajevne Gončarove, malo je marila га 5705 genijalnog muža, — nju su više zanimali balovi i zabave velikoga sveta. U vihoru tih prestoničkih balova, i maskarada, i neizbežnih njihovih saputnika:
54
O U RU IN