Nova Evropa

· Друштвени преглед.

Сензацијонални процеси и наша штампа.

(Поводом случаја Инж. Стојановића.)

Кад смо, пре много година, поводом познатог грабежног уморства на Прекрижју у Загребу, говорили о акутној моралној кризи у коју је запало наше поратно друштво (види уводник »Нове Европе« од 1. јуна 1923), нисмо слутили, да ће та криза отети још већега маха и толико потрајати, имајући на своме дну, као главни покретни фактор, онај елеменат који одувек најбрже нагриза и трује људску ћуд, поготово у скоројевићским срединама —: новац. Одонда се ређају афере, једна за другом у дугоме низу, једна сензацијоналнија од друге, на свим странама и у свим слојевима друштва. С једином разликом, можда, што смо некад означавали Загреб, тада »најбогатији град Југославије«, »најтипичнијим представником« тога нашег поратног друштва, док се данас може рећи да му је Београд, као престоница и извор власти и богатства, преузео ту славу, па предњачи и у том погледу. Свакако је то последица и боље организоване престоничке штампе, »великих« дневника, који вредно бележе сваку »аферу« и праве од њих »сензације«. Треба притом признати и позитивну страну овог напретка у организацији штампе: улогу при истраживању и осветљавању небројеним детаљима великих корупцијонашких афера (какве су биле недавна Нашичка, па онда Бодијева, и ту скоро Дијамантштајн-Љотићева), те освежавање атмосфере и дизања расположења јавног мнења, које је — поглавито из »техничких« разлога — још увек тако потиштено и необавештено. Много мање благотворан утицај, међутим, него при откривању и жигосању политичко-привредних махинација, утаја и уцена, врши наша штампа доносећи из дана у дан друштвене сензације, с очигледном намером да се изазове што већи интерес широке публике, да би ова што више куповала и читала новине. Притоме ти наши »велики« дневници, у својој незајажљивој глади за већом тиражом и властитом рекламом, не презају ни од приказивања догађаја у сасвим неверној светлости, већ према тому како ће угодити укусу масе и одржати будним — или још јаче распалити — њено интересовање за сензацију коју јој сервирају.

Ми смо одушевљени поборници и славитељи слободе и слобода, па дакле и одлучни присташе слободне штампе, а противници цензуре; али морамо признати да се наш слободњачки жар знатно расхлађује при читању извештаја са сензацијоналних процеса, какви су задњих година постали нарочитим специјалитетом београдских листова. И баш зато

129