Nova Evropa

је сасвим нешто друго кад они то чине у случају обичне прељубе (између невенчаних лица), која је тако раширена, и која се и у данашњем Београду толико практикује. Не заговарамо слободну љубав, али не можемо превидети чињеницу, да се сексуални односи данас просуђују сасвим друкче него некад, те да се и »неморалним« не сматра више све оно што се пре називало тим именом. Чему онда претварати се и згражати, што се један млад човек одаје сувише »љубави«, кад то чине и толики други (а највише можда баш они који се највише згражају)» У полном нагону и његову испољавању нема разлике између богатих и сиромашних, осим можда што 60гаташ лакше долази у посед жена! Ако дакле, и кад, има до кога кривице, има је и до жене; јер, кад тврђава падне, не припада зато увек кривица или заслуга само освајачу негоим посади, која се предаје или слабо брани. А ако се баш хоће да није крива жена, кад подлегне мушкарцу ради његова 60гатства, — крив је социјални поредак, особито ако су у питању жене у материјалној беди. Али суд и кривичне пресуде немају за задатак да исправљају и мењају друштвени поредак; њихова је задаћа, да суде по законима и да по њима утврђују истину. Пуста је фарисејштина дакле испољавати тобожње згражање и морално огорчење, који посредством неистине или искривљене истине хоће да окривљени поштопото буде осуђен као кривац.

Толико смо држали потребним рећи, поводом овог случаја, на адресу наших »великих« листова, у првом реду престоничких, који су великим делом одговорни за расположење и држање јавног мишљења и улице у оваким приликама. А сад би требало прећи — кад је пала реч и о социјалном поретку — на питање: како је дошло до тога, да у поратном Београду постане типичном појавом мржња на богаташе, коју онда искоришћују поједини власници и директори дневних листова да би се и сами што пре обогатили, или да би своје скоро стечено богатство још умножили, потростручили и постостручили» ИМ одмах затим намеће се идуће питање: откуд уопште данас у Београду, у којем је пре Рата дакле још до пре двадесетак година — било једва десетак имућних или богатих породица, толики милијунаши и мултимилијунаши; откуда синовима државних чиновника и пензијонера аутомобили и виле на Дедињу, у које доводе малолетне девојчице и гимназисткиње, на срамоту данашњег социјалног поретка»... Ми који смо добро познавали предратни Београд, знамо шта се крије иза тог скоројевићског богатства, како је до њега дошло и куда оно води. Али, одговори на ова крупна питања премашили би оквир онога што смо желели засад изнети, у овоме чланку.

-Л-Л-

133