Nova Evropa

Stvar je vrlo ozbiljna. Privreda ne može da živi bez kredita, A toliki padovi bankarskih zavod&4 ubili su veru kod ulaбаба, Niko više ne sme da nosi svoju uštedjevinu u privatne ustanove, To još i ne bi bilo tako strašno; i neće uopšte biti onda kad bude organizovan kredit na drugoj osnovi, — kad država, javno-pravne ustanove, zadružne centrale, ili opštinske štedionice, budu uzele na sebe da prikupljaju ulođe i da ih dele po novim merilima i metodima, Sada je, medjutim, vrlo teško. Naše varoši su obeskrvljene, zanati su se umrtvili, nesamo usled industrijske konkurencije, već i zbog potpune oskudice kredita. Poljoprivreda se vraća primitivnim načinima rada, jer seljaci nalaze sva vrata zatvorena. Mala trgovina je učmala, jer nije slobodna u radu sa mušterijama: trgovci su stvarno samo agenti kartelisanih preduzećA, koja sama odredjuju cene, Na državni monopol dodaju se privatni monopoli, isto tako neumitni, Oni koji imaju gotovih para ne smeju da ih pokažu, a još manje da ih nekome povere, Privatno zelenaštvo, koje daje najskuplji i najteži kredit, cveta,

Ipak, ima u svemu tome i dobra: pala je zvezda sa čela bankar4 i raznih druših posrednik4, To su danas često pogrdna imena, Nije, doduše, mno8o ponosno biti ni uladač; to je često sinonim za onoga koji hoće da vuče zaradu bez truda, U tome je mala kazna za zla, nesamo materijalna već ı moralna, koja su počinili u posleratnom društvu paraziti obe vrste, Ali se mora učiniti nešto više, Današnje zakonodavstvo nije doraslo raznim »maherajima« posleratnih bankara i agenata, — ono Je pravljeno za prestupnike iz drugih vremena, Isti okružni sud koji je pirotske bankare kaznio većinom sa po četiri meseca, osudio je na tri ćodine čoveka koji je ukrao jedan točak! Kontrola nad bankama mora se učiniti efikasnijom, Pritom se ne mogu sve banke i svi bankari meriti istim merilom i tretirati jednako. U svakom slučaju, narodna imovina mogla bi se poveravati privatnim novčanim zavodima samo ako javna vlast drži ove zavode čvrsto pod svojim nadzorom, Napokon, i obična lošika zahteva da se, nesamo bankama neđo i bankarima, zabrani svaki rad koji je podložan velikim rizicima: svakome može biti slobodno da upropasti svoje, ali se mora nemilosrdno kazniti onaj koji bezumno ili zlonamerno rukuje tudjom imovinom, Lažna i prosta bankrotstva tolikih banaka i osiguravajućih društava, koja povlače u ponor ogroman broj ljudskih životA4, skandalozni padovi novčanih zavod4, krahovi na berzama, — to su poslednje opomene jednom društvu —: ako neće da propadne, mora da se ргероrodi iz temelja.

Dragoljub Jovanović.

137