Nova Evropa

несе живот без мука и напора — »хлеба без мотике«. Доратна социјалистичка омладина стајала је на високој духовно-моралној равнини; она је социјализам схватала као вишу моралну животну форму (од буржоаске) и подавајући се њему преузимала је на себе известан терет, моралан напор, и пожртвовност, неочекујући да ће у догледно време побирати пловове своје привржености и свога пожртвовног рада за вишу идеју. Напротив, у садањем омладинском бољшевизму — поред изузетака — опажа се углавном општа поратна притајена тенденција бежања од напора и жртава и жеља за што бржим постизавањем успеха; отуда и појава »салонског« бољшевизма, бољшевизма као снобизма, као моде и нове идеје. Последице свега овога су код нас разноврсне, често и судбоносне; а нарочито поразно делују на унутрањи ред ствари у народном и друштвеном животу, и код Срба и код Хрвата. Доратно рашчланавање и хијерархијски поредак из темеља је пољуљан у свим нашим покрајинама, које су у једну државу састављене са територија трију ранијих држава, са разним управним системима. Досад је са тешком муком успело да се успостави јединствена државна чиновничка хијерархија, док је све остало неизједначено и у лебдећем стању. Код Хрвата се појавио на позорници јавности прилично бројан раденички сталеж, а код Срба су надошли иза Рата нови патријотско-нацијонални редови и групе: заслужни за ослобођење, политички мученици и прогоњени, истакнути борци и четници, добровољци, и други. Притом, иако су наслеђена рашчланавања народа и друштвено-хијерархична стања из темеља пољуљана и трошна, иако су већим делом дошла у супротност са поратним развитком нашег народа и младе државе, ипак су задржала спољну глазуру, те се под њиховим окриљем чувају сумњиве и често безвредне покрајинске и племенске »величине«, које из локалних и племенских уточишта искачу на површину нашег јавног живота, где се онда одржавају на штету целине и постају кочнице нормалнога развитка. А искочивши једном на површину целине, многи су се онда из њезине позадине одржавали на покрајинском и локалном терену, где би им иначе положај морао постати неодржив.

Све у свему, поред општег поремећаја друштвено-економског поретка и код Срба и Хрвата, из темеља су уздрмани унутарњи ред ствари, морална равнотежа, и традицијонална колективна дисциплина и у народном и у друштвеном и заједничком државно-политичком животу, и ми данас сви скупа стојимо пред актуелним и најважнијим задатком, да савременом трансформацијом праоснова народног живота и народних снага успоставимо нов унутарњи ред ствари, нов морални склад у народном животу, те да се доследно томе употпуни

153