Nova Evropa

према савременим потребама рашчланавање народа и друштва. У томе је наш главни животни проблем, и ту се сада намеће као најкрупније питање: да ли Срби и Хрвати (са Словенцима) овај наш постављени проблем могу решити одвојено једни од других, Срби међу Србима, а Хрвати на подручју Хрватствар

Ми смо у једној држави, па — и поред свих разних гледишта о реформи унутарње управе — заједничка хијерархија дубоко је захватила наша народна тела и учинила још већи сплет већ заједничким нитима исплетеног народнога и друштвеног живота Срба и Хрвата. Уплетени тако у јак међусобни животни сплет, и доведени из истих узрока (општесветских и наших посебних) пред овај проблем, ми га можемо и решавати само заједничком сарадњом, као заједнички проблем. Ако бисмо га покушали одвојено решавати и пошли сваки својим путем, сметали бисмо једни другима и у ошштем поремећеном стању изазивали још већи каос. И поред најбоље воље оних који би хтели да се овај проблем одвојено решава (Срби за себе, Хрвати за себе), неће ипак преостати друго до наћи заједничку линију, на којој ћемо моћи сарађивати. На ту нас линију тера тежина историјскога часа и насушна потреба наше садашњице; а овака насушна потреба и нужност скоро су увек најбољи путоказ народима куда треба да иду, будући да су у њима скривени дубоки и виши разлози, које савременици често и не виде. Само што за решавање заједничких проблема на истој линији ми морамо имати, бар у најопштијој форми (и поред извесних варијаната), и заједничко мерило људских и друштвених вредности, и то не мерило апстрактно, исклесано на висоравнима филозофских система, већ мерило практично, опште-схватљиво, целисходно за савремене потребе, и обухватно за сву свестраност живота. Овако мерило можемо наћи само у савременим тежњама и циљевима целокупног народа, који су у основи свима или претежној већини заједнички. То мерило је, у ствари, образац, слика, нашег будућег, сутрашњег, просечног човека, какова га у души цртамо и тежимо да дође, а који сједињује у себи, и донекле чини синтезу, основних снага целокупног народа и савремених људских и друштвених вредности. Према томе, наше мерило имало би бити лик нашег сутрашњег просечног југословенског човека, какав желимо да се створи, или тачније, у какова желимо да се препороди наш данашњи Србин или Хрват.

Наглашавамо, образац нашег просечног човека, јер у сваком друштву и свакој заједници има људи испод просечности и изнад ње. Ови последњи, то су обдарени појединци, који се не могу сврставати у оквире, калупе: висок дух сам себе ограничава и сврстава. Али и ти изабраници,

154

пара