Nova Evropa
Политички преглед.
О политици реализма.
Последњег месеца дошло је до значајних спољно-политичких догађаја и састанака у Београду, пошто је претходно у штампи Мале Антанте и целе Европе било много говора о односима међу државама Средње Европе, и о померању тих односа на штету унутарње кохезије и јединствености Мале Антанте. Овако писање као да је потврђивала изненадна посета талијанског грофа Ћана, Мусолинијева зета, уз проглашење споразума између Југославије и Италије, иако је одмах затим Савет Мале Антанте, под председништвом чешкословачког Министра Спољних Послова, одржао у Београду свој редовни састанак, на коме је примљен к знању и југословенско-талијански споразум и — пре тога склопљени — »вечити мир« са садашњом бугарском Владом. Приликом склапања уговора и споразума са Бугарском и с Италијом наглашавана је нарочито, у изјавама, »политика реализма«. А онда је, непосредно иза ових догађаја, дошао у Београд Председник Чешкословачке Републике, који је истакао да долази у Југославију први пут као поглавар своје земље, »која ће свим својим снагама наставити политику мира и међународне сарадње и у годинама које наилазе — у духу Друштва Народа...« Ова посета Дра. Бенеша, усред општег одушевљења и народног и званичног Београда, уз изјаве које су том приликом пале, учинила је да су — за тренутак — избледели утисци изненађења услед посете грофа Ћана Југославији, потискујући уједно у позадину и истицање потреба за »реалном политиком«. Али је ствар сама по себи толико крупна и важна, да се ми — неусхићени одвише фактом, да је Београд у задње време постао средиштем међународне, а особито средњоевропске и балканске политике, — осећамо принуђени вратити се на ону прву посету и застати мало на њој, те покушати да говоримо баш о тој теми мирно и разложно, са чисто начелног гледишта, у жељи да нашу искрену реч приме к срцу и они политичари који се данас налазе на управи наше земље, а поименце Господин Министар-председник и шеф наше Спољне Политике. Признајемо Г. Дру. Стојадиновићу, да је — правник по струци и финансијер по професији — и у јавном животу био увек доследан реалист. Као такова, »Нова Европа« критиковала га је и побијала још као Министра Финансија, и то не у уводницима и с уредничког места, већ у свом Економском Прегледу, из пера стручњака (а Др. Иво Белин, који је тада водио нашу привредну рубрику, није одиста ни сам
164
O O NON