Nova Evropa

rodi je ljudskoj, da lakše pristajemo na vlast nekoga ko je bolji nego onoga Ко је dori od nas, Gori, to je odvajkada značilo siromašniji; ili bar: siromašniji, to danas još ne znači i bolji. A diktatura proletarijata, — drugi osnovni princip komunizma, pored ukidanja privatne svojine, — znači baš vladavinu najsiromašnijih. U ovom se pogledu ne smemo rukovoditi svojim ličnim rezonovanjem i merilom, već onim što važi u narodnim masama koje valja osvojiti za ideju socijalizma i demokratije. Ako pretpostavimo da je bitka dobijena što se tiče industrijskih radnika — a 1 to je, nažalost, daleko još od toga da bude tačno; ako, s druge strane, nema nikakve nade da se za sivar socijalne pravde i slobode pridobiju krupni kapitalisti, veliki birokrati, i viša klasa uopšte, onda ostaje da se osvoji čitav jedan svet srednjihljudi, koji nisu kapitalisti, a nisu i neće da budu proleteri, Taj svet ima jednu psihologiju, ili još ima psiholodiju koja hoće svojinu, polaže na bogatstvo i ljude ceni prema imovnom stanju. Govoriti tim ljudima o apsolutnom i neposrednom i opštem ukidanju privatne svojine i o diktaturi proletarijata, t. j. o dvama bitnim načelima revolucijonarnog socijalizma ili komunizma, to znači posrednim putem ih pridobijati za fašizam, staviti ih pred dilemu: »Komunizam ili fašizam«, direktno ih vrbovati za fašističke organizacije,

U borbi oko srednjih klasa, naročito je važan front na kome se nalaze seljaci, Krajnje je vreme da prijatelji demokratije i socijalizma uoče i uvide ovo. Mi živimo u doba masovne civilizacije, Publika prosvećenosti nisu više samo kraljevski i plemićski dvorovi, niti samo bogata buržoazija, niti pak samo dobro plaćeno činovništvo, niti radnička aristokratija, kao što je bilo u predjašnjim vekovima ili još i pre Svetskos Rata; publika savremene prosvećenosti jesu, ili će sutra biti, i seljaci, koji sačinjavaju tri četvrtine čovečanstva. Ako demokratija znači vladavinu naroda — ili, kako kažu njeni protivnici, tiraniju mase nad elitom —, onda ona nije prava sve dotle dok ne obuhvati glavni deo naroda u svim državama, seljake. Ako socijalizam znači ukidanje eksploatacije čoveka nad čovekom, na osnovu monopola imovine, on nije potpun sve dok ostavlja da postoji makakav monopol, pa i monopol ljudi koji žive u gradovima nad onima koji stanuju na selu, u polju, izvan civilizacije, Nema, dakle, demokratije bez seljaka; nema bez njih ni socijalizma, jer oni aktivno učestvuju u procesu proizvodnje, a ne dobijaju ni izdaleka odgovarajuću korist od gradske i kapitalističke civilizacije, koju nose toliko vekova na svojim plećima. Pa budući da bez seljaka nema ni demokratije, ni socijalizma, prijatelji ova dva ideala moraju sve učiniti da ih za te ideale pridobiju; i pre svega moraju gledati, da ih pogrešnim nastupom ne uplaše i ne udalje od pokreta za koji žele da ih oduševe. Naročito treba izučavati psihološiju toga sveta, više još nego njegovu ekonomiju.

192