Nova Evropa

Белешка, „Језични снобизми",

Београдски дневници настављају с традицијом. доношења божићњих и ускршњих прилога, међу којима има често корисних и занимљивих доприноса нашој политичкој и културној историји, а и белетристичких састава. Али као да, из године у годину, попушта ревност и критички дух појединих уредника и директора (или се можда смањује буцет за оваке ванредне издаткег), па се међу прилозима појављују и написи без икакве вредности; а још је понајгоре, кад по-

неко од београдских литерата или професора на брзу руку

покуша излити сву своју мудрост о неком крупном питању у неколико реченица. Као пример оваког претенцијозног покушаја навешћемо мали чланак »Језични снобизми«, који је за ускршњу »Правду« »написао Љубомир Петровић«.

Не знамо тачно, ко је Љубомир Петровић; али мислимо да смо се с њиме сретали било-у неком београдском часопису, било у издањима Српске Књижевне Задруге, или тако негде. То је, међутим, прилично свеједно. Овде нас он интересује само као појав: колико некритичне, површно прогутане а непробављене, »учености« може један такав наш »човек од пера« да потрпа у један кратак ускршњи прилог, подражавајући безуспешно својим учитељима, скромнијима а паметнијима од себе.

Љубомир Петровић нема довољно. оштрих речи, да осуди »употребу извесних речи или њихових облика, пониклу из жеље да човек представи себе отме-

нијим него што је«, коју он »не може другче назвати

него језичним снобизмом«. Употребити реч »момент« или »кураж«, ето вам — по Г. Љубомиру Петровићу — »једног језичног снобизма, чију природу (!) нико паметан не може да порекне«. А шта тек да се каже за крупнога »сноба«, који употребљава реч »интелигенција« у смислу: »образован сталеж«, или за »ситнога: сноба«, који: место »мужанског и свечаног« кад и с има куражи (пардон, храбрости) да реченицу почне са »разводњеним« када и са!... И све остало што наводи Г. Љубомир Петровић, исто су овако: страшни — »крупни« и: »ситни« — »снобизми«, и исто су тако стилистички уверљиво изнесени и протумачени.

Не узимамо: ствар одвише трагично; али иступамо мало оштрије: зато што: нам предмет није непознат, а говоримо у име многих тисућа »језичних снобова« — протестујући да нам соле памет језични снобови, који не знају ни шта је језик

ни шта је снобизам, O JE

216.

Ми