Nova Evropa

кандидирати може само припадник односне Бановине. У Горњи Дом шаље свака Бановина једнаки број чланова, и то или по непосредном избору грађанства или по избору Бановинског Сабора, — како то одреди поједина Бановина (Швицарски сустав). Горњи Дом указује се потребним нарочито ако дјелокруг државног законодавства буде већи, и то особито при материји мјешовите надлежности.

10) Организација бановина, као и самоуправних тијела у Бановини, оставља се бановинама, које ће ово питање регулирати својим темељним законом (који има за Бановину значај Устава), и обичним законима. Само најосновнија начела, која имају једнако важити за све бановине, утврђују се у Државном Уставу. Тим путем се има гарантирати демократско уређење у бановинама (нарочито и тиме што се и бановински сабори имају бирати опћим гласањем), остављајући бановинама да свака за себе утврди онакав демократски режим какав највише одговара схваћању и потребама њезина становништва.

11) Главна сврха Уставног Судишта јесте, да зајамчи Државним Уставом проведену подјелу надлежности између државних и бановинских органа, као и да зајамчи Државним Уставом гарантирана грађанска и политичка права грађана. Као заштитник уставности, Уставно Судиште има право да ставља ван снаге државне и бановинске законе, уредбе, и друге акте који противуслове Државном Уставу. Суд би тај требало уредити тако да даје потребно јамство непристраности како бановинама тако и Држави, и да буде обезбијеђен у ријешавању уставно-правних спорова од партијскополитичког утјецаја.

12) Узимајући као нормалну солуцију за ревизију Устава сустав У. С. А. (закључак =,» Конгреса и ратификацију по 34 држава-чланица), изгледа да би за наше прилике најподесније било узети као полазну точку за претрес овог питања већину од > Централног Парламента (оба дома) коме се неће противити ни једна од двију највећих бановина.

Што се тиче подјеле државе на бановине, прилаже се, као саставни дио овог предлога (који је више стручног карактера), посебно мотивирано мишљење.

Па

Јака, за живот способна децентрализација проводи се лакше у малом броју великих области (које ћемо назвати бановинама), него у већем броју малих области. Разлози су, држимо, толико јасни, да овдје није потребно нарочито износити их.

При заокруживању бановина, које питање сматрамо веома важним, — У нашим данашњим приликама, можда, најважнијим, — треба поћи од појединих главних народних центара, али непуштати с вида ни хисторијске, културне,

234

O A