Nova Evropa

привредне моменте, уз географске и етнографске, Ако би дошло до озбиљнијег спора, а не би могло доћи до споразума, морао би — нарочито на граничним потезима — имати посљедњу ријеч сам народ дотичног краја. Проблем локалних и осталих самоуправа, унутар бановина, најбоље је препустити унутарњем уређењу области, које ће се — у смислу принципа којима се руководила пјелина — управљати жељама и интересима свога пучанства. Хоћемо само још да укажемо овдје на неке чињенице и моменте, које треба при оваком послу уочити и имати на уму.

Гледајући на стварност онакову какова је, не може се не рачунати с тиме, да нашу државу сачињавају углавном три индивидуалитета исте расе, а то су Срби, Хрвати и Словенци. Уз то долазе и Муслимани, који су — у својој већини — Хрвати или Срби, али су толико уско везани за религију и своје обичаје, да готово сачињавају четврти индивидуалитет, о коме ће такођер требати водити рачуна при преуређењу државе. Но и поред словеначког и муслиманског проблема, кудикамо најважнији је хрватско-српски или српскохрватски проблем, јер Срби и Хрвати углавном и сачињавају ову државу, па је и њен опстанак условљен њиховом слогом и њиховим споразумом. Словеначки проблем је најлакши, прво стога што је њихов индивидуалитет тачније одређен и језички и територијално, а друго и зато, што њихово настојање —- макако било — не може никада довести у питање ни снагу ни опстанак државе. Муслимански проблем је такођер од мањег значаја, јер је уклопљен у хрватско-српски, па ће и његово правилно ријешење зависити од ријешења српско-хрватских и пречанско-србијанских односа. Остаје дакле несамо као најважније већ и као најтеже питање српско-хрватско, којему се има посветити сва пажња.

Ако је пожељно, да се код овог крупног питања и у конкретном смислу ставе предлози, или да се даду извјесни резултати свестраног расматрања и објективног гледања на ствари, онда би заокружење области (бановина) у Југославији — по нашем мишљењу — изгледало овако:

1) Српска област, под коју би спадала сва предратна Србија и предратна Црна Гора;

2) Хрватска област, камо би дошла цијела предратна територија Бановине Хрватске, те Далмација, а и Међимурје;

3) Словеначка област, — данашња Дравска Бановина; и

4) Босна и Херцеговина, предратна територија (или приближно). С обзиром на прилике и расположење у Војводини, а у сврху олакшања споразума између Хрвата и Срба, односно »пречана« и Србијанаца, мишљења смо, да би било у интересу државне заједнице заокружити Војводину као

посебну област, у којој би се имала наравно осигурати нацијонална хрватскосрпска надмоћност.

Са заокружењем првих трију области били би задовољни Срби, Хрвати и Словенци. Са четвртом облашћу и петом задовољили би се покрајински интерес и жеље Муслимана, а избјегао најтежи проблем диобе Срба и Хрвата. Постоје и тежње и Црне Горе и Јужне Србије за широком самоуправом; али ми сматрамо то питање чисто интерним српским питањем, које не

235