Nova Evropa

iINova Evropa

Кајба ХХХ. Вгој 7. 1 8. 26. јша, 1937

(О ревизији Устава.

Људско друштво не развија се баш онако како то себи замишљају, и како би хтјели, правници, филозофи, и други доктринарци; оно се, напротив, развија често по законима које несамо да људи нису створили, него их уопће и не познају, а неће их никада сасвим ни познати. Отуда немогућност, да се друштву даде тачно и потпуно онај правац и садржај развоја, које би људи хтјели. Нема дириговане повјести. Много одлучнији од писаних закона, које људи друштву прописују, јесу — за развој друштва — неписани закони, по којима се друштво равна независно од људске воље. Ипак, то не искључује потребу добро смишљених и створених закона, и жељу људи да њихов удио у одређивању будућности друштва буде што већи. Поред природних закона, и људска воља ће утјецати стално на развој друштва, те допринијети његову напретку. Људски закони и њихов негативни утјецај могу да сметају друштву у његову развоју, могу да га коче и да му нанесу велика зла; у толикој мјери, да је можда каткад боље немати уопће закона него ли доносити лоше законе.

Устав је закон који грађани дају своме друштву, својој организацији, — држави. По томе закону имала би се држава развијати, по њему би грађани имали дјеловати. Без обзира нато ко је устав прописао, ниједан уставотво-

| __рац сигурно није себи утварао, да ће његов устав остати вјечним; већ ни зато што је устав људско дјело, а ниједно људско дјело није ни вјечно ни савршено. Сваки устав, по својој нарави и сврси, осуђен је на промјене; штавише, његов опстанак, његов живот, зависи од промјена. Устав који би искључивао промјене, који би им се опирао, осудио би се сам на смрт, прорекао би и одредио унапријед своје самоубојство. Јер он не постоји ради себе, и није сам себи сврхом; његова је сврха изван њега: она је у животу државе, у интересима грађана који сачињавају државу и који су опет не ради државе него ради себе основали државу. Устав се дакле има равнати према тим интересима, а

217