Nova Evropa

динал Мери дел Вал (у име Папе Пија Х), а који је био ратификован 20. марта 1915. После срећног свршетка балканских ратова, Србији је припао већи број католика у Јужној Србији, па се указала и потреба да се регулишу односи са Католичком Црквом. Овај конкордат садржи све главне постулате послератних конкордата, како у погледу наименовања бискупа и жупника, тако и у погледу признања главних личности црквених организација, те грађанског дејства црквеног брака и компетенције црквених судова у брачним споровима (с изузетком расправа чисто цивилних односа). Одобравање тих постулата Цркве значило је удаљавање од начела лајицизма, која су обележавала односе између Цркве и Државе у Х1Х веку.

Носиоци црквене власти у држави су бискупи. Стога је разумљиво да се око питања наименовања бискупа концентрисала борба између грађанске и црквене власти. У разлици између старих и нових конкордата, у погледу одредаба о наименовању бискупа, види се и општа еволуција у односима између Цркве и Државе, која је ишла у прилог Цркве. Конкордат између Папе Пија УЏ и Наполеона (из године 1801), например, давао је француском Императору право да именује бискупе; тај конкордат важио је до године 1905. Исто тако је и аустријски Цар имао — према конкордату из године 1855 — право, да поставља бискупе »у смислу црквених закона«. Српски конкордат признаје Светој Столици право да именује бискупе, али — пре дефинитивног наименовања — Света Столица има да саопшти Влади име кандидата, да ова види »има ли разлога политичке и приватне природе који би томе наименовању стајали на путу«. Послератни конкордати показују даљу еволуцију у прилог Цркве: у њима је Црква осигурала себи право наименовања бискупа, док су државе сачувале само право да против кандидата ставе приговоре политичке природе, а не више и приватне. Исту клаузулу садржи и југословенски Конкордат. ИМ признање извесних повластица свештеницима у погледу војничке службе, даље заштита свештеничког одела и свештеника уопште као јавног функцијонара, те признање правне личности верским организацијама, — све су то одредбе које су ушле у већину послератних конкордата, а које доказују, како су се многи европски државници удаљили од политике лајицизма, која црквеним институцијама и манифестацијама верског живота није радо признавала значај јавности. Уосталом, разлике између конкордата у погледу тих одредаба нису битне; одредбе појединих конкордата само су нијансиране, уколико их је било потребно довести у склад са правним, политичким, и општекултурним традицијама појединих држава.

264

пре