Nova Evropa

Мањине у Југославији имају мањинска права барем у истој мери колико и југословенске мањине на страни. Света Столица од своје стране обавезала се, да ће у будућим конкордатима — са другим државама — настојати да нашим мањинама на страни осигура права која ми дајемо односним мањинама. Ова обавеза Свете Столице, нажалост, само је принципијелне важности, пошто су скоро све државе у којима живе југословенске мањине већ склопиле конкордат; ипак је Католичка Црква тиме показала вољу да се заузме за наше мањине, бар у практичном животу. Ову спремност истакнула је и у нарочитој изјави, да ће се »заузимати за право употребе народног језика у душебрижништву, верској настави, и у животу католичких организација«, — коју је изјаву београдска Нунцијатура саопштила Председнику Владе.

Ограничење политичке делатности, уколико ће Црква свештеницима, који врше душебрижничку службу, забранити да припадају — за време активне службе -— политичким странкама и да се боре у њихову корист, сматра се концесијом Држави од стране Цркве. Јасно се то види из изјаве Нунцијатуре, да Света Столица нема никакова интереса, да се ово ограничење проведе. Будући да је ова мера Цркве везана на владину обавезу, да она забрани политичко деловање и свештеницима других вероисповести, остаје иницијатива у рукама Владе. И у том питању постоје преседани повољни за Југословенску Владу, уколико итајански и немачки конкордат забрањују свима свештеницима, дакле несамо душебрижницима у активној служби, политичку делатност. Света Столица примила је ту обавезу; мада она значи за свештенство ускраћење грађанских права. Уосталом, изгледа да је ова одредба у складу с интенцијама политике Папе Пија ХГ, да се свештеници у неким државама што више повуку из политике.

Финансијске одредбе Конкордата одговарају намери, да се вероисповестима у Југославији да економска аутономија. С обзиром на велик број вероисповести у Југославији, оваква политика значиће растерећење државне администрације. Вероисповести преузимају на себе бригу за издржавање свештенства, разуме се као еквивалент за финансијске концесије државе, као што су годишња дотација и враћање фондова и задужбина, којима је досада управљала држава; и одштета, коју је држава признала католичким црквеним институцијама — као свакоме приватнику за земљишта изгубљена услед аграрне реформе, има — према тексту Конкордата — само ту сврху да омогући економску аутономију. Вредност верског фонда у Југославији, који се састоји већином из шума у Љубљанској Бискупији (око 40 милијона динара) и из хрватско-славонског и далма-

267