Nova Evropa

Paša dobije naredjenje iz Jedrena da može visoke putnike sprovesti dalje (u pratnji 500 janičar4!); pa je njegova mlada žena provodila vreme sa lepo vaspitanim i duhovitim užim zemljakom gospodje Dampjer i književnikom Аћте!-ђебот, sinom »jednog velikog paše«, koji joj je čitao i tumačio perzijske priče i arapske pesnike, tako savršeno da je otmena i učena Engleskinja — koja je prevodila latinske pesnike, pa i sama pisala pesme, — poželela da uči arapski! Razlika je, kao što se vidi, pošlavito u predmetu: Lady Mary Montagu podaje se u Beogradu čarima orijentalske poezije, dok Leila de Dampierre, koja je iz one orijentalske sredine izašla, traži nove vidike i nalazi ih kod nas, u Beogradu, Naravno, Lady Mary poznala je našu zemlju i naš narod — Rašane (>»Rascians«) u nezavidnim prilikama: kao ćesareve sluge {»više pljačkaši nego vojnici«) ili kao tursku raju, koju janičari biju kao stoku, pa koje čudo da ima za njih samo reči prezira ili samilosti; dok Lejli Dampjer, srodniku po balkanskoj krvi i savezniku u oružju i politici, koja oseća svu trašičnost narodne duše željne »da izadje iz svođa droba« nakon petstoljetne borbe, — u sasvim drugim prilikama, posle dvestotine i više godina, — »krv koja je natopila tle starog Kalemegdana i učinila 6a tvrdjim, a rasu ponosnijom,« pružaju oni inspiraciju za niz pesama...

Ipak je lepo, kad se otmena gospoda i Sospodje diplomati — pored politike — bave i drućim korisnim stvarima, RknjiХемпобби 1 итефпобби. А ропајербе je kad, i u jednom i u гибот poslu, pokazuju da osećaju i misle što rade, i da su ljudi, Hladna poezija vredi isto toliko koliko politika bez inspiracije, Gospodja Dampjer ne piše samo glatke i zvonke francuske stihove, ne8o 1 živi u njima; ona istinski uživa u lepotama dubrovačkih zidina i Bledskoš Jezera, koje opisuje. Ona ne registruje, kao stihotvorac, predmete koje vidi i glasove koje čuje na svojoj beloj terasi ispred Kalemegdana, nego ima učešća u njima, kao liričar; i oseća, da su oni — njen muž i ona, Poslanik Francuske i njegova žena, — u ove naše tmurne i oblačne dane — došli u Beograd važnim poslom : da se s nji-

O putem i njihova sudbina zaustavila tu na ušću Dunava i Save?

Et ! espace vibrant devant la maison neuve Contiendra nos destins d'espoirs ou de sanglots.

то је i poezija i politika, i naše vreme treba takve ambasadore, Da li se smemo nadati, da će i naši »Rašani« kad-tad, ma i kroz dvestotine godinA, naučiti da »realnu politiku« treba razblažavati poezijom? ,,, __J_

269